Sportska gimnazija je mesto gde odrastaju šampioni

Sportska gimnazija je skoro obična beogradska gimnazija, sa jednom malom razlikom. Gde god vam padne pogled na odmoru u dvorištu, u hodniku ili učionici, vidite reprezentativca, šampionku, osvajača brojnih medalja i pehara. Sportska gimnazija je mesto gde se vaspitavaju, uče i odrastaju naši sadašnji i budući reprezentativci i šampioni. Posetili smo direktora Radoslava Nikolića u nameri da saznamo sve o Sportskoj gimnaziji.

Kakav je sistem upisa u Sportsku gimnaziju?

Kao prvo morate razumeti da je broj dece koja žele da upišu našu gimnaziju veoma veliki, s obzirom da je ovo jedina sportska gimnazija u celoj zemlji. Prvi i osnovni uslov je da dete mora biti aktivni sportista i da potvrdu o tome izda nadležni republički savez. Deca polažu maturu u svojim osnovnim školama i nose određene bodove iz prethodnih razreda, a kao reprezentativci mogu dobiti najviše 10 poena. Osvajači zlatnih, srebrnih i bronzanih medalja, bilo ekipno ili individualno, dobijaju 8,7, i 6 poena. Ipak s obzirom na broj mesta u gimnaziji i broj dece kojima je želja upis u ovu školu, razmišljamo da poštrimo kriterijume i uvedemo dodatna sportska testiranja, kako bi smo zaista izabrali najbolje među najboljima i onemogućili bilo kakve malverzacije. Takođe nam se dešava da se dete ne upiše jer je prilikom popunjavanja liste želja upisalo pogrešnu šifru ili je sportsku gimnaziju stavilo na drugo mesto, a ispunjava uslove za upis prema prvoj želji.

Zašto je za sportistu bolje da upiše Sportsku gimnaziju, a ne neku drugu gimaziju ili stručnu školu?

Ovde su sva deca, a sada imamo 26 odeljenja, isto baždarena. Imaju slične stavove, navike, ciljeve bez obzira koji je sport u pitanju ili za koji klub se takmiče. Atmosfera je mnogo mirnija i nema ekscesa, a ne sećam se kada je bila neka tuča ili neki veći problem. Što se tiče organizacije nastave, ukoliko je dete na pripremama ili takmičenju, i nije u mogućnosti da odgovara ili radi pismeni, dogovara se sa profesorom. Ispitivanje se pomera, s tim što mu se ostavi i vreme se pripremi, jer je jako teško ili nemoguće učiti na pripremama ili takmičenjima. Ipak zahtevamo da i đaci poštuju dogovor i u to vreme budu u školi i spremni za odgovaranje.

Često se postavlja pitanje razrednih ispita?

Svi izostanci pokriveni sportskim opravdanjima se automatski pravdaju, tako da nije neophodno da roditelj dolazi svaki put u školu. Naravno da pokušaji zlouptrebe postoje, ali i profesori su nekada išli u školu, pa možemo da kažemo da su nam poznate sve fore i fazoni. Zakon je po pitanju razrednih ispita veoma jasan. Dete koje ima više od jedne trećine izostanaka u odnosu na fond časova, može biti upućeno na razredni ispit. Može, ali ne mora. Ukoliko profesor ima vremena i prilike da đaka ispita i oceni, nema potrebe da dete šalje na razredni ispit. Ipak ukoliko đak ne može ili neće da ispoštuje dogovor, profesoru ne preostaje drugi izbor.

U saradnji sa nadležnim ministarstvima, razmatramo mogućnost da Sportska gimnazija bude prva škola u kojoj će biti primenjen sistem online odgovaranja, kako bi se olakšalo školovanje đacima koji su u Srbiji ili pomoglo onima koji u četvrtoj godini odlaze da igraju u inostranstvu. Ukoliko projekat bude uspešan, ne vidim razlog da se ne primeni i u ostalim školama u Srbiji

Pročitali smo negde da Sportska gimnazija vodi đake na ekskurzije kao i sve druge škole. Da li imate razumevanje klubova kada sportista odsustvuje 5-6 dana sa treninga?

Ja pamtim ono vreme, a i sam sam bio reprezentativac, kada novac nije bio u sportu. Kada se igralo zato što voliš i želiš, i kada je svako davao svoj maksimum bez prethodnog planiranja i kalkulacije. Klubovi su različiti. Neki traže veliko razumevanje od Sportske gimnazije, a ne puštaju decu na školska takmičenja, iako Sportska gimnazija svake godine uzme neku medalju na međunarodnim takmičenjima. Isto važi i za ekskurzije. Menadžeri i treneri moraju da shvate da su to pre svega deca, pa tek onda sportisti. Maturska ekskurzija se događa jednom u životu i trudimo se da je uskladimo sa takmičenjima i ostalim obavezama maturanata, ali svake godine skoro polovina nije u mogućnosti da ode na matursko putovanje.

"Imena na zidu iza mene sama govore o značaju Sportske gimnazije."
„Imena na zidu iza mene sama govore o značaju Sportske gimnazije.“

Pomenuli ste da je Sportska gimnazija veoma uspešna u školskom sportu. Kakvo je vaše mišljenje o školskom sportu u Srbiji?

Tvrdim da je svaka medalja vredna i zaslužena. i da je za poštovanje. Školski sport neophodno je razvijati, kao i sve drugo. S druge strane finansijska podrška je neophodna i kompanije treba da shvate da je njihov logo na dresu tima koji igra finale svetskog ili evropskog školskog prvenstva u određenom sportu više nego dobra promocija. Sportska gimnazija je do sada uzimala jedno od prva tri mesta, a bez sale za fizičko.

Naravno moramo da vas pitamo kada očekujete da Sportska gimnazija dobije svoju zgradu i šta će to značiti za decu?

Mi se nadamo, ili da kažem očekujemo da sledeću školsku godinu započnemo u novoj zgradi. Značiće mnogo i samim tim nadamo se da ćemo biti u mogućnosti da primimo i više đaka. Ipak, biće i naporno, jer nama sve treba. Potrebna nam je cela oprema za školu, ali rešavaće se sve korak po korak. Sama činjenica da ćemo imati salu za fizičko, omogućiće da na utakmice školskih prvenstava izlazimo uigraniji i spremniji.

Ko su bili sve učenici Sportske gimnazije? Da li možete da izdvojite neka imena?

Uf..ne znam odakle da počnem i uvek se bojim da ću nekoga da zaboravim. Pogledajte samo zidove i vitrine sa pehariama i priznanjima! Tijana Bogdanović, Milica Mandić, Trocki, Stefan Mitrović, Lazar Marković… U četvrtoj godini bar 10 đaka ode da igra u inostranstvu ili dobije sportsku stipendiju za školovanje u inostranstvu. Imamo odlična iskustava kada je prolaznost na željene fakultete u pitanju. Deca koja dođu u našu školu su definitivno uspešni sportisti, a mi od njih napravimo i uspešne i dobre ljude, a to je najvažnije!