Sport za srećno detinjstvo

Kada početi?

Kako da znam da je to pravi izbor sporta za moje dete?

Šta ako dete ne želi sport koji je popularan?

Tatjana Stanković profesor fizičke kulture i majka dvoje dece će pokušati da nam razjasni neke nedoumice, kao stručno lice i kao roditelj.

Moj mladji sin je sa 4 i po godine počeo da trenira tenis, u to vreme Novak Đoković, Ana Ivanović i Jelena Janković “praše” na turnirima. Kao i mnogi roditelji, upišemo dete u školu tenisa u TK “Partizan”. Sve je išlo lepo, trenirao sve više i više, menjao trenere, klubove. Pobedio na Mastersu Beograda do 10 godina, a ja sam sve to primala s rezervom, jer je mali, a tenis preskup za nekoga za prosečnim primanjima.

Uz sve uspehe, sa 12 godina je prestao da trenira, odvuklo ga društvo iz kraja na košarku i evo već treću godinu igra košarku i srećan je.
Mislim da je to kljucna reč. SREĆAN….

Da li cekati sa treningom dok dete ne shvati sta voli ili ga ipak voditi na trening?

Vreme je mobilnih telefona i kompjutera, deca sve manje aktivna, potrebno im je da se bave sportom definitivno. Misljenja sam da treba početi sa bazičnim sportovima: atletika, plivanje ili gimnastika. Atletika je u osnovi svakog sporta. Trčanje, skokovi, bacanje. Plivanje razvija kompletnu muskulaturu. Gimnastika takođe, plus daje gipkost i snagu kompletnog tela i mogućnost da se dete posle bavi bilo kojim sportom. Na ova tri sporta deca mogu krenuti sa 4,5 godina, a posle neka biraju ono što im se sviđa i šta vole. Sportove sa loptom treba ostaviti za neki kasniji uzrast, oko 8.ili 9.godine.

Iz višegodišnjeg iskustva u radu sa decom predškolskog uzrasta, znam da veoma lako usvajaju elemente sportske gimnastike i atletike. I tu je bitno da pravilno usvoje pokrete i nauče vežbu bez greške. Već tu formiraju dobru osnovu za kasnije bavljenje sportom. Takođe sam primetila da deca školskog uzrasta, kad dođu u peti razred na nastavu fizičkog, uglavnom ne znaju da trče i veliki deo časa fizičkog treba posvetiti vežbama i tehnici trčanja, jer bez toga ne mogu da rade ostale elemente koji se od njih očekuju. Mišljenja sam da bi u sportskim klubovima u kojima se trenira fudbal, košarka, odbojka, trebalo da postoje posebni atletski treninzi i treninzi gipkosti, jer to je deo koji nije dobro razvijen kod dece koja se godinama bave sportom. A to je preduslov da ne dođe do povrede i da tehnika samog sporta kojim se bave, bude na višem nivou.

I važnije od svega, ne vršiti pritisak na dete, pustiti ga da uživa u sportu, da voli da ide na trening,ne lečiti sopstvene komplekse i ambicije, jer samo tako će sport imati pravi efekat na njegov razvoj. Ne očekivati od deteta da bude Novak, Mesi ili Teodosić.

Doći do toga da mu sport bude način života, mnogo je veći uspeh od zlata na Olimpijskim igrama!

Tatjana Stanković

Profesor fizičke kulture