Sestre Sarić: Priželjkujemo doček ispred Skupštine

Sestre Moldovan imaju svoje naslednice, koje upravo stasavaju na kanalu u Borči, gde su prve zaveslaje napravile i Olivera i Nikolina. Plavokose sestre Sarić, dvanaestogodišnja Jana i desetogodišnja Kaja, osim što plene svojim izgledom, nikoga ne ostavljaju ravnodušnim ni uspesima koje postižu na regatnim stazama. Ono što već sada možemo reći je da ove devojčice obećavaju biti ponos svog kluba, BSK Borča, i srpskog kajaka.

Jana trenira od osme, a Kaja od sedme godine:

– Redovno sam sa roditeljima pratila sestru Janu na treninge i takmičenja, pa sam poželela i ja da pokušam. Zavolela sam kajak i nastavila da treniram.

Starija sestra Sarić, Jana, kaže da im godi kad ih porede sa sestrama Moldovan:

– Pošto smo sestre, mnogi nas porede sa sestrama Moldovan. Došle smo u njihov klub i vredno treniramo, pa podsećamo na njih kada su počinjale. Nadamo se da ćemo opravdati očekivanja i postići uspeh kao naše šampionke Moldovan.

Kajak je izuzetno naporan sport i mnogi se iznenade kad vide devojčice Janinih i Kajinih godina koliko su spretne i sa koliko lakoće savladavaju talase na rekama i jezerima Srbije. Podrška im stiže od svakog navijača sa obale, medjutim, ove curice su saglasne da im je ipak najbitnija podrška porodice:

– Mamina i tatina podrška nam je veoma bitna, sa njima delimo iskustva koja stičemo, pitamo za savete, njihovo bodrenje sa obale nam daje snagu za trku. Treninzi znaju da budu naporni. Teško nam je kad je hladna voda, pojave se žuljevi na rukama… ali ne odustajemo.

Jana dodaje da je jako bitno i da medju ekipom postoji sloga:

– Često se dešava da kada smo u odličnoj formi i kada se očekuju dobri rezultati, ne izveslamo dobro trku. Tada nas najbolje uteše drugari iz kluba, ali i bake i deke koji nas uvek gledaju i prate na regatama iako žive u selu. Trener nas razume i uvek nam ukaže gde smo pogrešile i na treningu nam da savet kako to da popravimo.

Jedno vreme ste veslale zajedno dvosed. Kakve ste rezultate postizale?

– Kada smo veslale dvosed imale smo odlične rezultate. Bile smo druge na državnom prvenstvu. Izgubile smo prvo mesto jer nam je spasilački čamac napravio talase. Trudile smo se da se lepo slažemo. Jedva čekamo da ponovo veslamo zajedno dvosed.

Iako treninzi ponekad dugo traju i znaju da im oduzmu puno vremena, Jana je ponosna i na rezultate koje sestra i ona postižu i van sporta:

– Za sada postižemo sve oko škole, imamo sve petice. Nemamo mnogo vremena za internet i tv. Imamo dosta drugarica i drugova. Posebno smo ponosne na prijateljstva koja imamo sa drugarima iz drugih klubova. Iako smo na vodi protivnici, poštujemo jedni druge i kad se trke završe lepo se ispričamo.

Kaja nam je otkrila još neke aktivnosti kojima se bave:

– Idemo na plivanje, na sve školske sekcije i takmičenja. Do nedavno smo išle na folklore, ali smo prestale. Kao što je Jana rekla, lepo se družimo sa decom iz drugih klubova, sa nekima idemo zajedno na pripreme, a ko zna možda ćemo jednog dana i veslati zajedno u reprezentaciji!

Iako, izuzetno mlade, ove devojčice, čini se, imaju jasne ciljeve. Jana je odlučna:

– Iako tata i mama kažu da je škola na prvom mestu, pa onda sve drugo, ja znam da nije tako. Meni je kajak na prvom mestu, onda pa sve ostalo…

Kaja već ima sjajne planove za sestru i sebe:

– Planiram da za Janu i mene bude organizovan doček ispred Skupštine, ako ne u jednosedu, u dvosedu sigurno donosimo medalju!

Do danas, Jana je osvojila 65, a Kaja 45 medalja. Sigurni smo da će se o ovim devojčicama iz Borče još mnogo pričati i da ćemo se svi zajedno radovati njihovim uspesima.

 

Daliborka Delibašić