Rođendanski intervju sa Mašom Đorđević! Juniorskim prvakom Srbije 2015 godine

Jedan od sportova o kojima ćete retko čitati, a zahtevaju ogromna odricanja je ritmička gimnastika. Za nju je potrebno mnogo odricanja, mnogo volje i mnogo ljubavi. Koliko god na oko deluje da sve ide tako lagano, kada se pogleda osmeh na licu gimnastičarki, kada vidite njihovu gipkost, iza te lepote se skriva svakodnevno višesatno treniranje, godine restriktivne ishrane, ustajanje u rane sate, i mnogo propuštenih zabava.

O životu jedne ritmičarke u rođendanskom intervjuu, priča nam Maša Đorđević! Juniorski prvak Srbije 2015 godine!

15216225_10154849468408678_1141711459_oZovem se Maša Đorđević, imam 15 godina, treniram u sportskom klubu Ritam, trener mi se zove Milena Reljin, a kada sam počela da treniram sa 4 godine, prvi trener mi se zvao Nada Vučković-Pisić i tada sam trenirala u Partizanu. Kasnije sam prešla u klub Tim, gde me je trenirala Jasna Tomin.

 Da li je gimnastika bila tvoj, ili izbor tvojih roditelja?

Bio je tatin izbor. Na starom Difu gde je on trenirao bio je balkon sa kog je mogao da se gleda trening i ja svaki put kad bih otišla gledala sam. Jednom me je odveo, mada ja nisam htela, ali čim sam ušla u salu svidelo mi se. Treneri su rekli da sam talentovana, pa su me ubrzo prebacili u višu grupu i na kraju sam zaista zavolela.

Kako uspevaš da uskladiš školu sa sportskim aktivnostima i obavezama?

Učenica sam Treće beogradske gimnazije,  i ne mogu da kažem da je lako, ali nekako uspevam. Prvi put kada sam došla, mama je otišla da razgovara sa direktorom i on je rekao da  je možda bolje da idemo u Sportsku gimnaziju, s obzirom na to da tamo imaju više razumevanja, jer u Trećoj učenje ima prednost. Kada duže izostajem iz škole, imam napisano opravdanje od kluba i imam dobru komunikaciju sa razrednom, koja ima razumevanja, ali u svakom slučaju, uspevam sve da uskladim i uspevam da budem i đak i sportista.

Koliko odricanja zahteva sport, koliko je strog režim ishrane i koliko vodiš računa da živiš zdravo?

Ishrana je stroga i dijete su stroge kao što imaju neke manekenke i modele. Jedem uglavnom meso, salate, voće i povrće, ponekad15205665_10154849467768678_1487948347_o hleb i slatkiše ne. Ponekad je teško, ali desi se da popustim sebi pa uzmem i nešto što ne bi trebalo. U suštini zdravo se hranim, i umereno. Naravno nekada sebi dam oduška i pojedem ono što želim.

Koliko sport utiče na društveni život?

Kako odrastam, sve više utiče. Izlasci ne spadaju u moju svakodnevnu rutinu, stižem da se viđam sa drugaricama u školi, ali generalno više od toga ne stižem, posebno sada kada je počela škola, jer su mi treninzi i škola na prvom mestu.

Kakav je osećaj kada te drugarice zovu u grad, a ti imaš trening?

Navikle su na tu čuvenu rečenicu Imam trening. I njima je dosta da to slušaju i meni da govorim. Posebno kada treba da idem na rođendan, ili recimo sada u februaru će svi biti na skijanju, a ja moram da treniram. Bitno je da nikad zbog izlaska ne bih propustila trening.

Kako izgleda priprema za jedno takmičenje?

Počela sam da se takmičim sa 7 godina. Pripreme traju tokom cele godine. U zavisnosti od programa imamo dve, ili četiri vežbe koje uvežbavamo na svakom treningu. Takmičenja su uglavnom od februara do maja i od oktobra do decembra. Kada idemo na pripreme sa klubom, to su duge šetnje, svakodnevno trčanje, I vežbe snage.

Da li u budućnosti planiraš da se profesionalno baviš gimanstikom?

Volela bih da nastavim, ali generalno se gimnastika ne trenira dugo. U Srbiji najviše do fakulteta, ili druge godine. Devojke koje uspeju u tome, nekada treniraju i do tridesete godine, ali one od toga zarađuju, a ja još uvek ne. Da li ću nastaviti da se bavim ovime zavisi od toga koliko uspem. Najviše zavisi od ove i sledeće godine, jer sam prešla u seniorsku kategoriju. Tu kreću dvojke da napreduju i da učstvuju na velikim takmičenjima, kao što je Olimpijada.

Osim gimnastike, koja su tvoja druga interesovanja?

Premišljam se, ali dve stvari koje me interesuju su ekonomija i arhitektura.

15231646_10154849468393678_71937091_oKoliko je sport bitan za omladinu i tinejdžere?

Deca nisu ni svesna koliko je sport bitan. Niko neće da radi fizičko, pa je kasnije na sistematskom pregledu svima kriva kičma. Najbolje je deci koja rekreativno treniraju neki sport.

U svakom smislu je dobro da se bave sportom. Deca koja treniraju drugačije odrastaju u odnosu na ostale. Čini mi se da sam malo samostalnija u odnosu na druge, jer sam već išla sama sa trenerom na pripreme i međunarodna takmičenja, gde je režim strog.

Da li je bilo trenutaka kada si mislila da ne možeš više i kada si poželela da prestaneš da treniraš i odustaneš od svega?

Dešava mi se to ponekada. Na to utiču umor i situacije kada se na treningu trudim maksimalno, a ne ide mi kako sam zamislila, pa se demorališem.

Reci nam kako izgleda odabir koreografije?

Koreografiju smišljamo zajedno sa trenerom, tačnije on najviše osmišljava, ali je prilagođava u odnosu na mene, u zavisnosti od toga šta meni najviše odgovara, tj. šta najbolje mogu da uradim. Da ne bude mnogo teško pa da ne mogu, a sa druge strane da ne bude ni mnogo lako, pa da nosi manji broj poena.

Kakav je odabir muzike i kostima?

Tu više imam ja prednost, ali opet treneri moraju da se slože. Muziku biram po svojim afinitetima, a onda u odnosu na to se smišlja i koreografija. U Srbiji postoje dve žene koje ih prave, ali najbolji su iz Rusije. U Srbiji nema nijedna radnja koja prodaje opremu i rekvizite za gimnastiku.

15152907_10154849468128678_738435735_o

Koliko je tebi bitna moralna podrška roditelja?

Volim kada su tu, jer nisu roditelji koji mi stvaraju tenziju, već me podržavaju. Volim da ih vidim na tribinama, pa se dešava nekada kada ih ne ugledam odmah da se uplašim. Mngo mi znači da pričam sa tatom pred takmičenje, on zna da me smiri.

Kada se ne bi bavila gimnastikom, kojim bi se sportom bavila?

Kada sam bila mala išla sam na nekoliko časova klizanja, a inače sam išla na jahanje. Imala sam svog konja, jedan se čak zvao Maša i odjednom sam prešla na gimnastiku.

Da li bi volela da odeš u inostranstvo da treniraš?

Volela bih, ali ne bilo gde. Ako bih otišla, to bi bila Rusija. Ne bih išla tamo gde je isto kao ovde. Prošle godine sam dobila poziv da idem dva meseca u ruski kamp. Nisam otišla na pripreme u Srbiji, nego tamo, gde sam bila potpuno sama. Od aviona do vraćanja kući sam bila sama. Bila sam mesec dana, jer sam morala da se vratim zbog škole. To iskustvo mi je mnogo pomoglo. To je nacionalni kamp i tamo sam trenirala oko nedelju dana. Tamo su ljudi još i znali engleski, a ja tada nisam govorila ruski. Tamo su uslovi bili sjajni, a nakon toga su me prebacili u jedan olimpijski centar za juniorke, jer je dolazilo svetsko prvenstvo, pa se kamp punio i nije bilo mesta, jer sam bila juniorka i dalje. Tamo gde su me prebacili, devojčice žive u stanovima sa ženama i kada sam otišla niko nije znao engleski. Tamo je sve bilo strogo…. i treneri i treninzi koji su bili po sedam-osam sati, sa kratkim pauzama za ručak i odmor. Internet sam hvala u restoranu u blizini da bih se čula sa roditeljima, jer tamo gde sam živela nije bilo. Tamo sam propričala ruski, koji sada govorim bolje od francuskog, koji inače učim u školi. Tamo su mi sastavili dve vežbe, što mi je mnogo značilo.  I svi su prepoznali da je to ruska škola gimnastike.

15215855_1331543100209390_570507730_oPrepoznaje se ruska škola?

Sva takmičenja u svetu jača su ruska škola, jer sve države koje imaju novca su ili uzeli ruske trenere ili ruske gimnastičarke. Tako da svako jače takmičenje, je ustvari rusko takmičenje

Koliko je ritmička gimnastika umetnost?

Sve više i više ide ka umetnosti! Nekada su to bili sportski elementi, ali sada sve više ima elemenata plesa, I dobili smo i muziku sa rečima, tako da je sada jako tanka granica između umetnosti i sporta, što se meni jako dopada.

Kakvi su tvoji planovi za budućnost?

Najveća želja mi je da učestvujem na Olimpijadi! Naravno volela bih da završim i fakultet!

I tvoja rođendanska želja?!

Volela bih da dobijemo jednu dobru salu za trening, jer devojčica koje treniraju i ima koliko je malo prostora gde mogu da treniraju!

Mašo ekipa SportJuniora ti želi srećan rođendan!

 

 

Vršnjački intervju uradila Lidija Obradović,

učenica srednje škole Artimedia.