Relja Kanović osmogodišnji Robin Hud iz Novog Sada

Kad se pomenu luk i strela, asocijacija je junak iz Šervudske šume – Robin Hud. Streličarstvo – sport o kojem se mnogo ne govori u Srbiji, ali kad upoznate osmogodišnjeg Robina Huda, Relju Kanovića, takmičara streličarskog kluba „NS 2002“, poželite i vi da okinete jednu strelu! Relja je počeo da trenira sa 5 godina!

 

Hoćeš li za početak da nam kažeš neka osnovna pravila streličarstva?

Cilj u streličarstvu je da se lukom i strelom pogodi meta, koja se nalazi na nekoj udaljenosti. Meta može biti maketa životinje ili obična kružna meta. Jako je važno da svaki streličar pazi na bezbednost sebe i drugih streličara.

 

Videla sam da postoje neke različite „vrste“ luka… instiktivni, goli, dugi… u čemu je razlika i koja je tvoja disciplina?

Razlika između lukova je u veličini, obliku i materijalu. Postoje instinktivni, goli, olimpijski, dugi i primitivni lukovi. Moja disciplina je instinktivni luk, koji je obično od drveta ili fiberglasa i nema nišan, nego se nišani okom preko vrha strele.

 

 

 

Ne poznajem puno dece koja treniraju ovaj, inače Olimpijski sport… Kako si ti odlučio da umesto lopte tvoj omiljeni sportski rekvizit budu luk i strela?

Jednom me je tata poveo sa sobom na trening i to mi se jako svidelo, pa sam i sam odlučio da počnem da treniram streličarstvo.

 

Da li za bavljenje ovim sportom moraš da imaš „oko sokolovo“? 

Naravno da da! Potrebno je nanišaniti metu i oceniti pravac i daljinu mete. Ali uz sve to treba i mnogo vežbe!

 

Na koji način se koncentrišeš pre nego što pustiš strelu?        

Duboko udahnem i razmišljam samo o streli i njenoj putanji.

 

Da li je teško pogoditi centar i da li to činiš često?

Jeste teško pogoditi centar  mete, pogotovo ako je meta daleko, ali ja to ipak često uspevam.

 

Koliko imaš medalja i pehara?

Do sada sam osvojio dva pehara, jedanaest zlatnih i jednu srebrnu medalju. Moj najveći I nezaboravni uspeh je bio kada sam 2015. godine na Avali osvojio najveći trofej! To takmičenje će mi ostati u sećanju jer sam tada bio najmlađi takmičar, ali sam dobio najveći pehar.

 

Koliko često treniraš i šta podrazumeva tvoj trening?

 Treninzi su obično dva puta nedeljno po dva sata. Na treningu gađam u mete na različitim daljinama i na taj način vežbam.

 

Da li možda imaš neku metodu kad pre takmičenje „odmaraš“ oči?

Ne posebno, mnogo je važnije da se pre takmičenja dobro zagrejem i rastegnem.

 

Šta je ono što bi poručio drugarima i drugaricama… zašto da treniraju streličarstvo?

Streličarstvo je jedan jako zanimljiv sport zato što provodim vreme u prirodi, putujem u različite gradove, upoznajem nove drugare i lepo se družimo.

 

Čula sam da ti imaš jedan poseban luk i strelu… Odakle je stigla ta oprema i da li je lako rukovati sa tim, jer kažu da je luk veći od tebe? 

 

Sada imam pravi, veliki takmičarski luk koji jeste veći od mene. Uspeo sam da ga nabavim uz pomoć našeg drugara Peđe, koji jedini u Srbiji nabavlja opremu za streličare. Luk je dugačak 58 inča i napravljen je od drveta i fiberglasa. Ovaj luk može da ispali strelu tako daleko da je posle ne mogu pronaći.

Daliborka Delibašić