Ognjen Mićović: Individualna priznanja su motiv više

Košarkaš Borca iz Čačka, Ognjen Mićović ovogodišnji je MVP regularnog dela sezone RODA juniorske lige. Za Čačane, talentovanog organizatora igre veže i prvi profesionalni ugovor, a već je i debitovao za seniorski tim. Krajem prošlog meseca, na finalnom turniru, zauzeo je četvrto mesto, a našao se i u idealnoj petorci RODA juniorske lige, te na pravi način potvrđuje da je budućnost srpske košarke u dobrim rukama.

Sada, kada su se iole slegli utisci da li si zadovoljan sezonom i prikazanim u RODA juniorskoj ligi?

„Jesam zadovoljan sam. Dosta sam radio u ovoj sezoni i sada jasnije vidim šta sve treba da popravim u svojoj igri i još više da radim“.

Bilo je neizvesno u okršaju za medalju, šta je Borcu nedostajalo da trijumfuje?

Foto: Dragana Stjepanović

„Za razliku od drugih ekipa naša klupa je “najkraća”. Malo igrača za promene je dovelo da ostanemo bez snage i osvojimo jedno od prva tri mesta“.

Nalazis se u idealnoj petorci finalnog turnira, MVP si regularnog toka, koliko znače individualna priznanja kada si junior u timskom sportu?

„Znači mi mnogo zbog prelaska u seniorsku košarku. Sad svi imamo manjak samopuzdanja i dozu nesigurnosti, pa su individualne nagrade motiv da još više treniramo“!

Krajem prošle godine potpisao si prvi profesionalni ugovor, kakav razvojni put očekujes u prvom timu Borca?

„Očekujem da ću postepeno napredovati. Ima još mladih igrača pored mene u prvom timu i spremno čekamo da nam treneri dodele uloge koje će nas motivisati“.

Pre Borca, igrao si u Žarkovu, kako je doššlo do promene sredine, a pritom se nisi odlučio za večite rivale i njihove razvojne timove?

„U tom momentu mi se prelazak u Čačak činio kao dobar izazov. Nisam pogrešio. Trener juniorske lige je mnogo verovao u mene a ja sam se non – stop trudio da opravdam njegovo poverenje. Tada nisam imao ponudu iz Zvezde i Partizana , a u Čačku sam se rodio, pa mi je bilo prirodno da obučem dres Borca“.

Košarku je najpre trenirao u KK Mladost iz Čačka, zatim je prešao u Borac, pa Zemun, Žarkovo i Partizan. Početkom ove sezone, vratio se u Čačak.

„Volim košarku. Nekako sam oduvek znao da ću profesionalno igrati“.

Koja je tvoja omiljena medalja i trenutak u sportskoj karijeri koji je izazvao najveću sreću?

Foto: Dragana Stjepanović

„Drage su mi mnogo sve medalje sa turnira na Kalemegdanu, tek sad shvatam koliko sam tada verovao da sam veliki košarkaš.  Svaka utakmica na kojoj pobedimo donosi mi ogromnu sreću. Odlično se osećam posle svake pobede“.

Najveću podršku u karijeri ima od porodice i trenera, sa kojima je kako kaže uvek imao sreće. Pre NBA lige, bira Evroligu, zbog svog stila igre, a u slobodno vreme igra košarku i sony.

Kako postižeš da uklopiš i školu i da beležiš sjajne rezultate?

„Mnogo radim. Mora mnogo da se radi, jako trenira i mnogo uči. Svakog dana“.

Mlade sportiste koji su na početku karijere savetuje: „Da veruju u sebe i da budu uporni i da mnogo treniraju“.

 

Foto: Dragana Stjepanović