Nikolina Mijušković vesla za vas do Tokija

Kada dođe 2020. godina, i sednete ispred tv ekrana da navijate za naše sportiste u Tokiju, bilo bi dobro da ih poznajete pre nego uđu u finale. Da upoznate njihove borbe, kako biste više cenili to što su postigli. Jedna od njih sigurni smo, biće kanuistkinja Nikolina Mijušković!

 

Nikolina Mijušković je kanuistkinja kluba „Marina Progar“ . Prvakinja evrope na 200 m u jednokleku, i sa partnerkom Nikolinom Milić treća u dvokleku! 3 medalje je osvojila na olimpijskim nadama! U Francuskoj na Svetskom kupu srebrnu medalju, i kako ona kaže podrazumeva se prvakinja države….4 poslednje godine! Izmakla joj je samo medalja sa Svetskog prvenstva, ne zato što nije bila spremna, ne zato što se nije kvalifikovala, već samo jer nije imao ko da finansira.

Nikolina reci nam zašto baš kanu?

 Trenirala sam kajak, probala kanu i shvatila da mi je zanimljivije. Ne sedimo nego klečimo, imamo jedno veslo, nemamo kormilo, nego specijalnu tehniku krmljenja kojom upravljamo i držimo pravac. Sam odlučuješ stranu na kojoj ćeš da veslaš, moja je leva.

Svakako kao i kajak ne „mlatimo“ bezveze, za oba je potrebna tehnika, ali mi je kanu za nijansu zahtevniji i interesantniji zbog održavanja ravnoteže. Postoji jednoklek, dvoklek i četvoroklek. Obožavam sve sportove, uopšte da se bavim sportom, i probala sam razne, ali eto u kanuu sam se našla.

Koje sportove si trenirala pre kanua?

 Fudbal, koji obožavam, odbojku, atletiku, folklor….isprobavala sam dok se nisam našla. Bilo mi je je bitno samo da se bavim nekim sportom. I da ponovo biram, opet bih se lomila oko fudbala i kanua i kanu bi prevagnuo. U svakom slučaju sama sam birala sve, tako da je to onda sigurno pravi izbor. Nikada niko nije uticao na mene u izboru sporta.

Koliko su roditelji uključeni u tvoj sportski razvoj?

 Roditelji su tu da pomognu. Da plate članarinu, daju džeparac kad idem na takmičenja i pripreme, i sve finansijski što su u mogućnosti. Inače se ne mešaju u proces treniranja i priprema. Tu smo samo trener i ja. Navikla sam da putujem sama, da se pakujem, peglam, spremam, tako da sam inače jako samostalna, a mama i tata me bodre u tome. I na tome sam im zahvalna, jer sam potpuno spremna na samostalni život.

Da li su roditelji obezbedili i kanu?

 Kanu su mi obezbedili treneri Jovan Bandin i Lidija Đorđević, i on je vlasništvo kluba, ali kako ga samo ja veslam, mogu reći da je moj.

Kakva je konkurencija u kanuu u Srbiji i u svetu?

 U Srbiji je slaba konkurencija, imali smo jednu kanuistkiju iz Bugarske koja je bila jaka, ali  kad sam je pobedila vratila se u Bugarsku. Volela bih da je veća konkurencija, jer bih se sigurno više trudila i borila i samim tim bila još bolja. Pri tom deca bi trebalo da shvate prednosti takozvanih «nepopularnih» sportova. Imaš mnogo više šanse da se takmičiš, putuješ i uživaš u sportu, a ne samo da se boriš da budeš primećen i u tome izgubiš svu lepotu treninga i druženja.

U svetu je jaka konkurencija. Kanađanka je već 6-7 godina prvak sveta. Kanada, Mađarska, Rusija i Belorusija su najjače, i biće u Tokiju.

Biće u Tokiju, koliko smo razumeli rame uz rame sa tobom?

 Nadam se da će biti tako. Naime, muški kanu je već duže olimpijska disciplina, i Srbija ima olimpijske medalje od muških kanuista, ali ženski nije bio do sada. Nadali smo se da će biti u Riju ali nije bilo tako. U oktobru je bio sastanak u ICF (međunarodna kanu federacija) na kom su bili čelnici našeg saveza i očekujemo da ćemo imati ženski kanu u Tokiju 2020. Planirano je da se takmičimo u jednokleku na 200 metara i dvokleku na 500 metara.

Kako se pripremaš za takmičenja?

Prvo van sezone je jako bitno da treniram desnu stranu, kako bi se napravio balans jer veslam levom. To je bitno za moju kičmu i  kompletnu muskulaturu. Inače treniram 6 puta nedeljno, 1 do 2 treninga dnevno. U toku leta 2 do 3 treninga. Trčanje i teretana su obavezni kao suvi treninzi. Trudim se da uvek treniram maksimalno, i  kad se pripremam za takmičenje i van sezone.

Da napomenemo i da si uspešna učenica četvrte godine Sportske gimnazije, mlada si a opet toliko vremena provedeš na vodi…kako uspevaš?

 Ne volim kad neko kaže da ne može da postigne školu ili trening, kako bi nam dočarali da oni imaju puno obaveza. Imam i ja mnogo obaveza ali stižem. Treću godinu sam 2 meseca ranije završila jer sam morala da idem na pripreme, a učim u autobusu uglavnom. Sve se stiže kad hoćeš. Putujem dva sata do škole i da nemam toliko da putujem ko zna koliko bih još stigla, ali eto prednost je što ta dva sata mogu da učim u autobusu. (smeh)

Kako se toliko obaveza uklapa sa druženjem?

 Uhhh…teško. U školi se družim sa svima a privatno ne stižem.Daleko živim, mnogo treniram, tako da na kraju druženje ostane rezervisano za društvo iz kluba, i moju partnerku. Kad završimo trening prošetamo negde. Sreća sa partnerkom se super slažem, i kad idemo na takmičenja i na putovanja, stalno smo zajedno. Ako i bude nekih nesuglasica, nas dve to lepo rešimo.

 

Ko koga tu sluša?

 Uglavnom ona mene, jer sam iskusnija u takmičenjima. Naravno i ona ravnopravno kaže svoje mišljenje, kada se dogovaramo kako ćemo veslati na takmičenjima i onda nađemo zajedničko rešenje. Sve tu lepo funkcioniše.

Kako funkcioniše odnos sa trenerom?

 Uz roditelje i sestru, trener je osoba čija mi podrška i reč najviše znači. On je najviše sa mnom. Provodi sa mnom pet sati dnevno na treninzima, dane na takmičenjima, pripremama, mislim da me poznaje bolje od svih. Zna sve moje navike, kako jedem, kako spavam, kako treniram. Sa njim sam više nego sa porodicom.

Upoznaj i nas sa tvojim navikama?

Što se tiče hrane, trudim se da se hranim ispravno, ali nekada ne mogu da odolim testu. Ishrana je pretežno proteinska. Meso, povrće, bademi. Jedem i puno voća. Ne koristim nikakvu suplementaciju, jer mislim da nije potrebna ako se ispravno hraniš. Godinama ne pijem ništa gazirano, ali mama kad napravi pitu, ja ne mogu da odolim. To mi je slabost. A za spavanje mi se svi smeju. Navikla sam se da idem na spavanje u 9 uveče. Dođem sa treninga, istuširam se i pravo u krevet. Tako radim i na pripremama i kod kuće. Jednostavno sam navikla i ne mogu da izdržim duže. Kao i kad jedem testo, i kad ne spavam osećam se loše i izbegavam to da radim.

Da li si pored tog režima poželela nekad da odustaneš?

 Dešavalo mi se nekad da ne mogu više, da ne želim da ustanem i odem na trening, ali uglavnom imam volju. Nikad me niko nije podsetio za trenig. Uvek je moja volja.

Jednom sam poželale da odustanem i odem na fudbal, ali sve je to kratkog daha. Izuzetno retko se dešavalo da nemam volju za trening. Potpuno sam fokusirana na kanu, tako da nemam problema da se lomim da li nastaviti ili ne.

Kakvi su ti planovi za budućnost?

Planiram da odbranim evropsku titulu sledeće godine. EP se odigrava koliko znam od 25. do 27 juna na Adi ciganliji, što je odlično jer veslamo na domaćem terenu. Posle toga Svetsku juniorsku jer ove nisam mogla da odem, a bila sam spremna i u formi ali zbog finansijske situacije Srbija nije učestvovala. Imala sam šanse da budem prva. Posle toga seniorsku medalju i naravno norma za Olimpijske igre 2020.

Da li bi nešto poručila mladim sportistima?

 Poručila bih im da nikad ne odustaju, da izaberu šta oni žele a ne šta žele roditelji, da se što više bave fizičkim aktivnostima i ako se ne odluče za profesionalni sport. Sport je nekada i lepši kada nije profesionalni, i u njemu ima mesta za sve.

 

Vidimo se u Tokiju!