Nastasija Gvozdić – najbolja juniorka Srbije u apsolutnoj kategoriji u ritmičkoj gimnastici

Kada pitate male devojčice šta će biti kad porastu, gotovo sve odgovore balerine ili gimnastičarke. Mnoge čak i krenu putem gimnastičke dvorane, ali retke u njoj i ostanu. Jedna od njih je i Nastasija Gvozdić, najbolja juniorka Srbije u apsolutnoj kategoriji. Jednog subotnjeg jutra prekinuli smo Nastasiju u treningu i postavili brojna pitanja.

Hajde za početak da upoznamo naše čitaoce sa tobom. Ko je Nastasija Gvozdić?

Ja sam prevashodno ritmičarka, mada sam se prvo bavila sportskom gimnastikom. Jednom prilikom, kada sam šila triko, slučajno sam saznala da postoji razlika i zainteresovala sam se za ritmičku gimnastiku. Tako da sam 2009. i  zvanično prešla na ritmiku, sa 8 ili 9 godina. To je inače poprilično zakašnjnje, ali nisam imala problema jer sam većinu elemenata već poznavala iz sportske gimnastike. Moji roditelji su sledili moje želje i s obzirom da nijedan trening nisam želela da preskočim, podržali su moj prelazak sa jednog sporta na drugi.

Ritmička gimnastika je sport poznat po korišćenju rekvizita. Šta je tebi najomiljenije?

Korišćenje rekvizita je različito s obzirom na uzrast. osnovna razlika je da juniori koriste vijaču, a seniori traku, mada se i to menja. Kada sam bila manja povremeno sam imala omiljeni rekvizit, ali to više nije slučaj. Nekako je sve leglo na svoje mesto.

img_2189

Kakav je režim treninga, ishrane, kolika su odricanja?

Ja treniram 6 puta nedeljno, po 2 do 3 sata, nekada i malo više. to se možda čini mnogo, ali zaista nije i nekada čak i nemam dovoljno vremena da prođem sve elemnte treninga. Balet je takođe veoma bitan, i sa njim se počinje veoma rano, kako bi gimnastičarka imala što gracioznije pokrete. Ruskinje naprimer treniraju duplo više.  Trudim se da vreme organizujem što bolje, učim vrlo često u vozu, jer putujem iz Batajnice u školu. Svaki sport nosi puno odricanja i mi smo toga svesni. Recimo, ja ne skijam i ne klizam, jer sam svesna da se mogu povrediti i time usporiti ili kompletno završiti treniranje gimastike. Moji roditelji se takođe veoma trude oko svega i bez njihove podrške možda i ne bih ovako daleko stigla.

Što se tiče ishrane, naravno da nije lako. Trudim se da sve poštujem, sva sreća obožavam voće pa mi to menja slatkiše, a i ne volim gazirana pića.

Ko su tvoji treneri i kakav je odnos sa njima?

U klubu postoji dosta trenera, ali ja uglavnom treniram sa Darijom Mitrović i Milenom Reljin. Treneri su dosta strogi i zna se šta se kada radi, ali meni lično to odgovara i to je jedini način da se nešto postigne.  Ja sam upisala sportsku gimnaziju i sve podredila sportu i sigurno će to biti moj poziv i nakon završetka takmičarske karijere. Što se tiče druženja, na treningu nema priče, ali smo zaista povezane jer puno vremena provodimo zajedno i često putujemo.

Šta radiš kada uhvatiš malo slobodnog vremena?img_2187

Volim da crtam i volim jezike. Koristim priliku da naučim poneku reč od devojčica koje dolaze iz inostranstva. Ipak tog vremena ima veoma malo.

Koji je tvoj najveći uspeh?

Definitivno svojim najdražim takmičenjem i najvećim uspehom smatram Evropsko prvenstvo koje je bilo u junu 2016. godine. Jako puno sam trenirala i radila sam vežbe sa sva četri rekvizita. Sve vežbe sam uradila bez ispuštanja, što je najveća greška. Ekipno smo bile 26. od 36 mesta. to se smatra izuzetnim uspehom za srpsku ritmičku gimnastiku. Značajno smo se pomerile ka vrhu, ali ja verujem da ćemo još napredovati.

Šta bi želela da kažeš malim devojčicama koje razmišljaju o ritmičkoj gimnastici?

Da je to predivan sport, graciozni pokreti, divno druženje i putovanja, ali da treba puno upornosti i želje, truda i rada, i da uspeh neće izostati.

Draga Nastasija želimo ti puno uspeha i SportJunior nastaviće da prati tvoje nastupe i takmičarsu karijeru!