Milica Dabović zlatna devojka srpske košarke

14 godina u reprezentaciji, kapiten koji je doveo svoj tim do prve zlatne medalje u istoriji ženske košarke u Srbiji na Evropskom prvenstvu 2015. Kapiten koji nas je sve očarao na Olimpijskim igrama u Riju 2016 i sa svojim saigračicama vratila se okićena bronzom.

Osvajanje Evropske i Olimpijske medalje je mnogo doprinelo vidljivosti ženske košarke, ali takodje i njena interakcija sa publikom. Rođeni vođa, igrač sa emocijom, borac i radnik, sve su to osobine koje su je publici zalepile za srce. Milica Dabović!

oprostaj Milica DabovicŠta je tebi predstavljala reprezentacija i igranje za istu?

Čast i zadovoljstvo. Davala sam celu sebe i ginula iz dana u dan, ništa mi nije bio problem da učinim za reprezentaciju, dotakla sam zvezde i hvala Marini što mi je dala tu šansu da ponovo zaigram i ostvarim svoje snove. Nedostajaće mi da igram sa sestrom.

Kako je biti sa sestrom na terenu? Da li ti je nekada smetalo?

Sestre su moje zlato! Ana je glava a ja sam noge, motor tima tu je sve jasno! Tu ne postoji mana, ponosne smo jedna na drugu. Ona me savetuje, jer sam ja jako temperamentna, pravična i impulsivna.

Da li si tako temperamentna bila i kao dete?

Ista…dobar čovek, skromna, borac, osoba koja i kada je teško sa osmehom na licu ide dalje, ide napred, hrabra i luda. I nestašna i živahna, ispred kuće u Herceg Novom više sam vremena provodila skačući, i na drvetu nego na tlu.

Kada si počela da se baviš košarkom?

Tata mi je dao loptu u ruke sa šest godina, lopta je bila jedina igračka sa kojom sam se igrala…

tizerOd prvog dana sam osetila da će košarka biti moj poziv, jednostavno sam bila rođena za košarku, rođena da pomeram granice i budem ono što jesam, kao mala sam imala sreću što mi je otac trener i što sam želela da budem bolja od najstarije sestre Jelice!!!

Da li si za sve ove godine poželela da odustaneš ili da promeniš sport ili profesiju skroz?

Nikada… nikada ništa drugo poželela, nikada pomislila da odustanem. Cilj su mi bile Olimpijske igre i cilj sam ostvarila. Bilo je i teških trenutaka koje su me naučile pravim vrednostima, i da je biti čovek najveće bogatstvo.

Jedna si od miljenica publike, koliko sportistima znači podrška naroda?

Navijači su naš vetar u leđa, uz njih imamo neverovatnu glad za pobedom. Znali su i da me nasmeju. Nikada neću zaboraviti kada sam promenila boju kose igrajući za Partizan, navijači su 40 minuta pevali vrati plavu kosu Milice, Milice, Miliceee.

Voleli su me a volela sam i ja njih, volim ih i sada…

Tvoja najvernija publika su deca, ona te obožavaju. Da li te nekada plaši odgovornost koju to nosi?

Nema ništa lepše nego biti uzor deci, zbog toga je i nastala moja želja za kampom Milica Dabović! Deca me vole, slušaju, podržavaju, dajem im savete, dopisujemo se, volim ih, moje srce je puno, ništa više ne tražim.

Kaži nam nešto više o kampu? Da li je to sada tvoj plan za budućnost?

 kamp-dabovicPosvećena sam kampu za decu uzrasta od 6-26 godina koji počinje sa radom od 4.avgusta. Iskreno samo o tome razmišljam jer želim da ta deca imaju adekvatne uslove, trenere opremu i sve što im je potrebno za rad. Želim da tu decu učimo kako se postaje dobar čovek a onda neću brinuti o tome koliko uspešni mogu biti.

Posvećujem se deci jer oni su naša budućnost, želim da odrastaju u prave ljude, želim da doprinesem tome i budem deo njihovog života ako oni i njihovi roditelji žele da budu deo moje priče. Želim da shvate koliko su im roditelji važni, škola, koliko moraju da slušaju i nebitno je da li će sutra biti najbolji sportisti bitno je da budu ljudi i već su uspeli, ne sumnjam da će biti direktori, profesori, predsednici, doktori sve je to moguće ako je naša želja dovoljno jaka… Kamp je od 4-13. avgusta i zbog zainteresovanosti već je i druga smena u opticaju od 13-22. avgusta.

Deci je obezbeđen smeštaj, tri obroka plus dobijaju opremu, nagrade, medalje, pehare. Obezbeđen animator, nutricionista, pedijatar… Poklon paketiće i sve ono što im moja ekipa I ja možemo obezbediti da uživaju tih 10 dana. Samo je potrebno da slušaju…

Milica DabovicI za kraj šta bi bio tvoj savet mladim sportistima?

Da budu dobri, da slušaju i uvek treniraju više od svih, da ne skidaju osmeh sa lica i da pokazuju roditeljima koliko su im zahvalni na svemu što imaju. Treba da veruju u sebe i svoje ciljeve i želje jer ako je njihova želja dovoljno jaka želje se ostvaruju!!!

Od prvog dana sam osetila da će košarka biti moj poziv, jednostavno sam bila rođena za košarku, rođena da pomeram granice… – Milica Dabović