Kristina Džolić – Srpska i svetska šampionka savate boksa

Savate boks na srpsku scenu došao je ’80. godina 20. veka. Ipak, aktuelan je postao tek nakon zlatne medalje Kristine Džolić na Svetskim borilačkim igrama. Nakon što je Kristinin trener za čitaoce Sportjuniora pričao o pravilima i delio savete, Kristina je podelila deo svoje karijere

Ovu disciplinu, svetska šampionka je slučajno počela da trenira

Savate sam počela da treniram kao srednjoškolka, sa grupom drugara, tada ne znajući puno o njemu. Kroz primetan napredak sam zavolela disciplinu zbog njene fine tehnike, ali pre svega zbog trenera koji su nam pristupili sa punom posvećenošću u savladavanju svakog udarca zasebno i pristupu na gledanje borbe kao nadmudrivanje sa protivnikom, gde je cilj da mu nametnete svoju taktiku i savladate ga boljim veštinom i tehnikom, to je nešto što je pomoglo da zavolim ovaj sport i zadržim se do danas”, počela je priču Kristina Džolić.

Pre šampionske titule na Svetskim borilačkim igrama, Kristinina karijera bile je raznovrsna

Do zlata na Svetskim borilačkim igrama, moja karijera pamti dosta uspona i padova, dve titule vicešampiona su me najviše podstakle da ovaj put izvučem maksimum i celo leto predodredim pripremama i fokusu na svaki segment treninga, ispravljajući greške, smišljajući taktiku uz najveću pomoć i strpljenje trenera, koja se ispostavila kao dobitna”.

Ona se takmiči u obe savate discipline, te joj nije bilo lako da kaže koja joj je draža.

Obe discipline su mi izuzetno drage. Pocela sam sa disciplinom asso i zahvaljujući njoj izgradila dobru tehniku, da bi ove godine briljirila sa dve zlatne medelje. Takođe se dobro snalazim i u drugoj tvrđoj disciplini koja se odlikuje čvrstim udarcima i “žešćoj” borbi ali tu imam još dosta prostora za napredak, i raduje me njeno usavršavanje. Nije lako vladati podjednako uspešno u obe discipline, ali kada to uspete dobijate sliku izuzetnog borca”.

Osvrnula se Džolićeva i na stanje savate boksa u Srbiji

Vidim ga kao jednog od primarnih borilačkih ali ne tako “popularanih” sportova u našoj zemlji. Za sada ide uzlaznom putanjom, saznanjem da se sve više dece i mladih odlučuje za ovaj sport koji će vas, ako ga dobro savladate potkovati tehnikom koju možete primeniti i u drugim borilačkim sportovima”.

Inostrani turniri od domaćih razlikuju se između ostalog i po broju učesnika.

Međunarodni turnini se razlikuju od državnih pre svega po konkurenciji, broju takmičara u datoj kategoriji, koji su u mom primeru od desetak i više u kategoriji, tako da je broj borbi na takmičenju koje traje samo dva dana veliki i potrebne su ozbiljne pripeme za takav fizički podvig, dok su na nacionalnom nivou to jedan do dva meča”.

Sportistima ove bokserske discipline nedostaje i medijske pažnje i podrške, što ne utiče na rezultate koje postižu.

Nažalost je tako, medijska pažnja, ali i okoline je izuzetno mala. Svakako da meni i mojim saborcima nedostaje ta vrsta podrške za uloženi trud i dobar rezultat, verujem da bi to bio izuzetan podstrek za dalje, kad dobijete i ovacije te vrste”.

Na putu do svetskog trona, maksimalna posvećenost i psihički stav, prave razliku na postolju.

Najteže je bilo sve. To je upravo put, koji se razvijao godinama, svakim treningom. Teško je konstantno održavati formu tokom cele godine, a pred takmičenje je pojačati, to uključuje jači intezitet treninga, ali i spemanje taktike i usavršavanje tehnike, i tada sve predodređujete treningu: posao, druženja, hobije. Kada dođete do nivoa da dobro vladate veštinom najteže je odskočiti iz te zone i napredovati, taj deo je definitino najtezi za jednog takmičara, to je nešto što odvaja srebrnu od zlatne medelje, ta maksimalna posvećenost i psihički stav i odnos prema treningu”.

Odricanja su sastavni deo jedne šampionske titule

Odricanja su neminovna, jer bez njih je nemoguće doći do cilja. Morate biti svesni šta žrtvujete i zbog čega, svesni da će biti više teških nego lepih momenata. Ali kada nešto radite motivisani, savladaju se i najteže prepreke”.

Šta se promenilo od osvajanja svetskog trona?

To je pitanje na koje sam se i ja dobro zamislila, u biti ništa puno, posle pet minuta slave, ostaje to da imate uvek na umu važnost titule koju nosite i ponašate se u skladu sa tim, budete primer nekom ko vas gleda kao uzor, uz misiju da u tome što duže istajete”.

Šampionat u Južnoj Koreji, sa kog nosi zvanje svetske šampionke, Džolićevoj je najdraži.

Mogu reći da je šampionat u Južnoj Koreji sa pravom poneo titulu meni najdražeg. Sve je bilo besprekorno počevši od organizacije do ljudi koji su me oduševili toplinom i ljubaznošću, pa do grada koji je magičan, kao i ekipe koju sam upoznala i stekla dobre prijateje iz drugih krajeva sveta. To je možda i glavna čar ovakvih takmičenja, upoznavanje drugih kultura i različitih pristupa sportu kao nečemu lepom što u biti spaja ljude i odiše fer plej igrom, vraćamo se kući sa širim pogledamo na svet i rastemo”.

Već šest godina zaredom, Kristina je šampionka Srbije, a u svakoj tituli nalazi se mnogo rada, truda i treniranja.

Disciplina, redovan trening, konstantna posvećenost naših trenera, i hvala Bogu zdravlje su stvari zahvalne za titulu šampiona zemlje kroz niz godina”.

Kristina Džolić, pored savatea, bavi se i dizajnom.

Pored savetea i kik boksa, bavim se grafickim i web dizajnom, verovatno bi više bila posvećena tim sferama da nisam kao što kažete “bokserka”.

Dan jednog sportiste borilačkog sporta

Moj dan kao profesionalnog sportiste, kad su u jeku pripreme za takmičenje bih opisala kao “trčanje Foresta Gampa”. To dobro funkcioniše uz lepu organizaciju drugih obaveza posla i hobija sa primarnim akcentom na trening koji se ne propušta”.

Koji ciljevi te motivišu da budeš bolji i kvalitetniji borac?

Mislim da je nešto što me “drži” konstantno u ovom sportu to što uvek imam cilj koji sebi stvorim i svesna sam da imam još puno prostora za napredak, posle svake takmičarske sezone sazrevam kao borac i radujem se učenju i napredovanju, jer jednog dana tako možete reći za sebe da stvarno vladate veštinom i prenesete je sa istim žarom na druge”.

Šta možeš da poručiš mladim borcima koji su na početku karijere ili se susreću sa prvim neuspehom?

Poručila bih im prvo da shvataju svaki odrađen trening kao jednu malu pobedu (pa i tog dana) jer je uspeh zbir malih napora ponavljanih iz dana u dan. Niko nije odmah odskočio do vrha, poraz je sastavni deo tog puta i pomaže nam da nastavimo jače, imajući na umu cilj koji smo sebi zacrtali, naravno ako dovoljno verujemo u to”.

Koji sledeći korak te očekuje u sportskoj karijeri?

Trenutno je takmičarska sezona za ovu godinu završena. Već u januaru krećemo sa pripremama za predstojeću kada sleduju državna prvenstva a onda nadam se i kvalifikacije za međunarodna takmičenja. Imam dosta planova za narednu godinu i trudiću se da ih sprovedem i opravdam ovogodišnji uspeh”, završila je svetska šampionka Kristina Džolić.