Kajak-sport u ekspanziji

Dvosed Marko Tomićević – Milenko Zorić, ušao je u istoriju svetskog kajaka kada su prošle godine na Olimpijskim igrama osvojili srebro. Oni su tada doneli našem kajakaškom sportu, prvu olimpijsku medalju posle 32 godine. Poslednja medalja stigla je nedavno sa Evropskog prvenstva u Plovdivu gde su ova dva momka osvojila srebrno odličje. Pitali smo Milenka, svima poznatijeg po nadimku Bata, da li ovo znači da možemo biti optimisti pred predstojeće Svetsko prvenstvo, koje se 23. avgusta održava u Račicama u Češkoj:

Medalju sa Evropskog prvenstva su od nas očekivali i imali smo malo veći pritisak da potvrdimo da vredimo za medalju, uspeli smo da izveslamo odličnu trku i da postanemo optimisti pred Svetsko prvenstvo.

Odakle vam dolaze najveći kokurenti?

Najveći konkurenti u dvosedu su nam Nemci, Španci i Mađari. Pored njih, uvek može da se pojavi neka nova posada u dobroj formi.

Kako je uopšte došlo do formiranja ovog dvoseda i ko je osetio da Tomi i ti možete do svetskog vrha?

Do formiranja dvoseda Tomićević – Zorić došlo je 2015. godine kada je moj trener Miroslav Aleksić pozvao Marka da proba dvosed sa mnom. Tada ni Marko ni ja nismo imali disciplinu u kojoj bi nastupili na Svetskom prvenstvu i probali da izborimo normu za Rio 2016. Probali smo i trener Miroslav je zaključio da je to ta posada koja moze čak i do medalje na Svetskom Prvenstvu u Milanu 2015.

Koliko je potrebno uveslavati grupne čamce i da li je veslanje grupnih čamaca na neki način izazov za kajakaše i trenera, jer dosta je faktora koje treba uklopiti?

Da bi se uveslao grupni čamac potrebno je dosta vremena. Problem je što pored dvoseda, treninzi se rade i u jednosedu pa kad se sedne u dvosed potrebno je da se prilagodimo jedan drugom i da nadjemo naljbolji zaveslaj i tehniku koja će odgovarati obojici.

Kako teku pripreme pred odlazak na Svetsko prvenstvo?

Pripreme teku odlično, ostalo je još malo vremena do Svetskog prvenstva i to vreme ćemo provesti na pripremama u Čurugu, gde smo se pripremali i za Evropsko prvenstvo .

Da ovaj razgovor možemo da započnemo pesmom, verovatno bi to bilo nešto od Đoleta Balaševića ili bi tamburaši zasvirali „Stanite dani, stanite noći…“… Ovako, Dejanu Pajiću ćemo poželeti da nastavi da ostvaruje svoje snove, jer ovaj takmičar KKK „Zorka“,do sada je u svojoj takmičarskoj karijeri, Srbiji doneo bronzanu medalju sa Svetskog prvenstva, 2 srebra i bronzu sa Evropskih prvenstava, bronzanu medalju sa Mediteranskih igara I 2 srebrna odličja sa Evropskih prvenstava za takmičare do 23 godine. Ovim uspesima, nadamo se, uskoro ćemo dodati još jedan, sa Svetskog prvenstva koje se od 23. avgusta održava u Račicama:

Pripreme za Svetsko teku odlično, ušli smo u završnu nedelju priprema. Imali smo pre toga dosta napornog rada posle Evropskog prvenstva, pre svega intezivnih treninga na postizanju brzine. Sledećeg utorka putujemo u Račice i nadamo se najboljim rezultatima.

U kojoj disciplini ćemo te gledati? Da li će to biti srebrni dvosed sa Holpertom iz Plovdiva?

Na Svetskom neću veslati K-2, već K-4 500m sa Holpertom, Vekićem i Torubarovim. Mislimo da imamo dosta šanse na Svetskom iako smo mi nova posada. Naporno smo se spremali poslednje 4 nedelje. Holpert i ja smo pokazali da imamo dosta dobar kvalitet na ovoj deonici od 500 metara, što u dvosedu i što pojedinačno u jednosedima, tako da je selektor odlučio da nam da šansu i u K-4. Najveća želja je da opet dodjem do postolja i obradujem sve u Srbiji, uostalom zbog toga i treniramo. Nadam se da ćemo u Račicama biti u najboljoj formi do sada.

Svima je jasno da se pamte medalje, ali ono što moramo da znamo je i koliko naporno svi radite… Kako izgleda jedan vaš pripremni period? Koliko su naporni treninzi i koliko se uopšte trenira?

Pripremni period za ovu sezonu počeo je krajem oktobra prošle godine! Napravio sam pauzu 2 meseca jer, posle Olimpijade mi je trebalo da mi se telo dobro odmori i jednostavno da poželi da trenira punom snagom. Trenizi su različiti, zavisi u kom smo trenažnom ciklisu. Treniramo od ponedeljka do subote, imamo jedno ili dva veslanja dnevno, plus teretana i trčanje.

Kada uspeš da nađeš vremena da dođeš kući, znamo da si to kratko vreme uglavnom nedostupan i da te nema na društvenim mrežama. Kako provodiš to vreme?

Pa, to vreme uglavnom provodim sa svojom devojkom Jovanom i porodicom. Imam selo u blizini Šapca u Vojvodini (Grabovci). Tamo sam i član Lovačkog društva, tako da volim da idem u lov i to mi je glavna razonoda.

Da li imaš vremena, kada si u svom gradu i klubu na treningu da daš neki savet i družiš se sa klincima iz „Zorke“?

– Naravno da volim da idem u moj klub na Savi… Lepo je videti svu tu decu koja treniraju, a što se tiče saveta, mislim da imaju dobre trenere od kojih mogu dosta da nauče. Upravo sa jednim od njih, Duškom Stanojevičem sam i ja stasao i postao, da kažem, dobar kajakaš. Mnogo stvari sam naučio od njega kada smo počeli veslati zajedno 2009. godine i što se kaže, sa njim sam i zakoračio u kajakaški svet. Moram da naglasim da su svi dečaci i devojčice iz našeg kluba stvarno za svaku pohvalu, vredni i poslušni i drago mi je što smo svi deo jednog tima.

Oni su vlasnici i svetskog i evropskog zlata. Gotovo da nije bilo medjunarodnog takmičenja na kojem se pojavio naš dvosed Nebojša Grujić – Marko Novaković, a da se njih dvojica nisu našli na pobedničkom postolju. I evo ih ponovo zajedno, spremaju se za Svetsko prvenstvo, gde će pokušati da dokažu da su svetskom vrhu na najkraćoj deonici, 200m:

Za sada se odvija se po planu i programu. Ceo tim se nalazi u Čurugu, jer je idealno mesto za pripreme. Voda je teža u odnosu na ostala jezera što nam prija i ojačava zaveslaj. U ove 2, poslednje nedelje do trke, nastojimo da se ubrzamo tako da nam je akcenat na sprintevima i ubrzanjima. Prolazimo stazu i sad već počinjemo da dobijamo osećaj naše trke.

Smeš li da nam otkriješ koje je to vreme koje Marko i ti imate u ovom trenutku i da nam možda daš razlog da se unapred radujemo?

Još nismo izvukli konkretno 200m. Na nekim treninzima smo išli deonice koje su preko 200m kako bismo povećali izdržljivost, dok smo na nekim radili 100-150m. Ubrzanja na GPS-u su dobra. Ne bih želeo da prognoziram medalju. Ali mislim da ćemo biti u finalu, a u finalu je sve moguće.

Da li Marko i ti imate neki poseban ritual pre odlaska na trku… Šta kažete jedan drugom? Da li tokom trke na deonici od 200 metara uopšte ima vremena da date neki signal jedan drugom ili je kad krene trka bitno samo da se ispratite kako treba?

Iskreno i nemamo neki poseban ritual. Pred trku imamo samo neko naše standardno zagrevanje na suvom i u čamcu koje ne bih  smatrao posebnim ritualom, već načinom zagrevanja.Trka na 200m je izuzetno brza i nema vremena za bilo kakvu komunikaciju. Svaki loš zaveslaj  ili bilo kakva greška može koštati lošijeg plasmana. Naš fokus je uvek da dobro istartujemo. Kao štroker pokušavam na početku da snažno pokrenem čamac, kasnije kad se zaletimo da tu snagu pretvorim u veliki broj zaveslaja kako bismo što pre došli do cilja, a pri tom pazim da sve bude skladno kako bi Marko uspeo sve da iskopira na drugoj rupi. Jer svako premotavanje ili ubacivanje vesla pre mene usporava čamac. Marko je već naviknut na ritam koji dajem čamcu i sve isprati savršeno. Imam previše stvari na koje obraćam pažnju tako da svako moje okretanje može samo da naškodi camcu. Fokus mi je na ciljnu liniju, a dok ne dodjem do nje, razmišljam samo o stvarima koje treba da uradim pravilno.

Rezultati u kajaku su iz godine u godinu sve bolji, pojavljuje se sve više vrhunskih takmičara… Na koji način u reprezentaciji držite korak sa ostalim uspešnim nacijama… Ili možda misliš da oni treba da gledaju šta mi radimo?

Svakako da Srbija u poslednjih par godina osvajajući medalje pokazuje da se radi dobro u našoj zemlji i da uspevamo da dobijamo zemlje koje se vode medju najboljima… Svake godine dolaze nove mladje generacije i uvek iskoči neki novi takmičar. Svakako da treba pratiti rad dobrih takmičara i ako postoji nešto što smatramo da će nam značiti za trku treba videti i probati.

Ko su tvoji favoriti od naših reprezentativaca?

Po meni najviše šanse za medalju ima K-2 1000m,  dok ostale discipline smatram konkurentnim za medalju.

Dokle si stigao sa studijama i koliko je bitno za jednog uspešnog sportistu da ne zapostavi obrazovanje?

Sada sam na doktorskim studijama, prvo godina. Uskladjujem sportske obaveze sa fakultetom i za sada sam zadovoljan kako se sve odvija. Rezultat je prolazan. Bez obzira na sve, svaki sportista, ako smatra da ima vremena, trebalo bi da završi nešto, jer je period treniranja jako kratak, a  posle karijere mora nešto raditi.

 

Piše: Daliborka Delibašić