Kajak kanu klub Zorka vlasnik oba pehara Mini lige Srbije i Lige pionira

Posle održana četiri kola Mini lige Srbije i Lige pionira, Kajak kanu klub „Zorka“ iz Šapca, može se pohvaliti da oba pehara idu u njihove ruke. Za ovaj klub, ne računajući seniore, ove godine nastupilo je 108 takmičara, što je jako veliki broj imajući u vidu da je ovo pojedinačni sport. Vredni i kvalitetni takmičari, posvećenost trenera na kraju su rezultirali ovim uspehom.

Glavni trener, osvajač svetskog i evropskog zlata u disciplini K-4,  Milan Đenadić, na početku razgovora, pre svega, čestitao je deci na uspehu i trudu koji su pokazali. Da li su ispunjeni zacrtani ciljevi na početku sezone?

Naš cilj i uopšte strategija kluba nije osvajanje prvog mesta i gomilanje titula u mladjim kategorijama. Pre svega nam je najbitnija masovnost i taj cilj je ispunjen u potpunosti. U toliko nam je draže kada se odbrani titula u nimalo lakom takmičenju kao što su pionirska i mini kajak liga Srbije .

Da li će ovaj uspeh biti podstrek deci da se još bolje pripreme za Prvenstvo države u mini kajaku?

Deca su uživala pre svega u druženju i upravo njihova sloga i zajednički timski duh je rezultirao osvajanjem ove titule koja će im svakako biti veliki podstrek za kako mi zovemo „malo državno“.

Koliko se deca čak i u ovom dobu odriču da bi napredovala ili se trudite da za njih ovo još uvek predstavlja neki vid igre?

Zavisi i od uzrasta, dečica od 8 do 11 godina samo se igraju, idu sa porodicama na letovanja tako da su pola takmičarske sezone odsutna, što i nije tako loše, jer tek od 12 godine pa nadalje kreću sa ozbiljnijim radom i tako izrastaju u velike seniorske šampione sa kojima se naš klub ponosi .

Da li i kako uspevate da ih zadržite i tokom zime?

Mi upravo pokušavmo da ih zadržimo preko leta, jer kada krene raspust i odmori, malo njih trenira u kontinuitetu. Preko zime nam je lakše, a veliku zahvalnost dugujemo lokalnoj samoupravi koja nas dosta pomaže dugi niz godina. Preko zime koristimo moderan gradski bazen na kojem vršimo čak i obuku u zimskom periodu, što je deci posebno interesantno, tako da nemamo odliv takmičara u zimskom periodu .

Da li imate podršku grada Šapca?

Šabačka lokalna samouorava odvaja veliki budžet za sport. Naš grad ima super ligaša FK „Mačvu“,  najbolje rukometašice i rukometaši Srbije su iz Šapca, vaterpolo klub je jedan od najjačih u Srbiji i još puno moćnih klubova dobro radi, a sve zahvaljući dobrom sistemu o kome grad vodi, itekako, računa .

Prvaci ste i u Ligi pionira… Ove godine je bilo prilično izjednačeno i jako takmičenje, da li to znači da su ove devojke i momci garant da će Srbija i dalje beležiti uspehe na medjunarodnim takmičenjima?

Mini liga i pionirska liga su najmasovnija takmičenja u kajaku u Srbiji. Pobediti u takvom takmičenju daje nam velika krila za budućnost i ne plašimo se da ćemo za par godina dobiti nekog novog  Pajića, Milinkovića, Grujića, Stanojevića…

Upravo, Duško Stanojević, koji je do nedavno bio u samom vrhu svetskog kajaka i donosio Srbiji veliku radost, u poslednje vreme, potpuno je posvećen klincima koji svakodnevno, u više termina, treniraju na Savi kod Starog grada…

Imajući u vidu da trenutno u klubu trenira 110 klimaca podelili smo ih u grupe, 10-20 u zavisnosti od uzrasta i u toku treninga se svakom detetu posvetimo određeno vreme i ukazujemo mu na greške ali i utvrdjujemo dobre stvari. Grupe moraju da postoje jer bi bilo nemoguće sve ih sastaviti i uraditi kvalitetno trening i posvetiti svakom detetu dovoljno pažnje. Disciplina je  neophodan element za postizanje bilo kakvog uspeha u bilo kom sportu ili poslu, te je i za nas disciplina veoma bitan deo treninga i treneri rade na tome da deca budu u svemu što rade disciplinovana jer im to pomaže mnogo kako u sportu tako i u školi i u samom životu. Iza svakog uspeha stoji dosta rada,truda i zalaganja… Jednostavno je – ako hoćeš uspeh, trud i rad su obavezni i podrazumevana stvar.

Koliko je bitno da u ovom uzrastu razvijaju takmičarski duh i na koje način ih učite da podnose poraz, a kako da slave uspeh?

Takmičarski duh je bitan, samo je sa malom decom bitno da nemaju pritisak bilo kakve vrste i više se fokusiramo na naš dogovor oko taktike i tehnike, a rezultat je u neka posledica toga. Učimo ih da i u pobedi i porazu budu dostojanstveni i uvek da poštuju protivnika, posle trke da čestitaju jedni drugima, a ostale drugare podrže, ma kakav plasman da je ostvaren.

Ima li vremena i za opuštanje?

Za opuštanje uvek ima vremena, a mi se trudimo da sa malom decom bude više igre, druženja, zabave.

Kako ćete proslaviti ovaj uspeh?

Uspeh ćemo proslaviti malo kasnije, jer imamo još izazova i sezona još traje, hoćemo da pokušamo da osvojimo mini kajak Državno prvenstvo i ekipno Prvenstvo Srbije za sve kategorije. Za malce ćemo organizovati odlazak u akva park i još neko druženje u klubu, što njih veoma raduje i podstiče da nastave da se bave i dalje kajakom.

U Kajak kanu klubu „Zorka“ posebnu pažnju posvetili su deci koja su zainteresovana za kanu. Sa njima radi trener Dragan Kovačević. Koliko se deca često odlučuju za kanu?

Kroz mojih deset godina bavljenja kanuom, složiće se i ljudi koji su se više bavili kanuom od mene, problem je želja klubova da dovede kadar koji će se baviti isključivo kanuom kao sportom. Samim  tim bi se formirala I grupa kanuista. Takva je i moja vizija od kako sam krenuo sa radom u februaru. Prvo da se kroz svaki vid marketinga omasovi sport i da se što više takmičara dovede na nivo da rade treninge u grupi. U Srbiji je u svakoj generaciji postojao po jedan ili dvojica jako talentovanih kanuista koji su, siguran sam, mogli mnogo više da dosegnu nego što jesu. Njihov problem je bio što su bili individualci i radili sa kajakašima treninge i samim tim, pošto su znali da im kajakaš nije prava konkurencija, nisu imali predstavu koliko zapravo napreduju. Naš klub ima želju da podigne kanu na što veći nivo, jer kanu zaslužuje da bude u rangu sa kajakom kao u ostatku sveta. Tek kada deca vide da kanu nije podcenjena disciplina ili vid kazne za lošeg kajakaša i da za kanu postoji grupa sa kojom se radi, tada će deca početi više da se raspituju. Iskreno sad kada se u našem klubu radi i ulaže u kanu i kada postoji grupa za kanu, skoro svakodnevno čujem od pojedine dece da žele da probaju i treniraju kanu, kako dečaci tako I devojčice.

U poslednje vreme dosta je devojčica koje se opredeljuju za kanu. Koliko trenutno u klubu ima devojčica – kanuistkinja?

Naravno, otkad su uveli kanu za žene, a posebno kada su uveli kao olimpijsku disciplinu, sve više postoji interesovanje i kod devojaka. Ovom prilikom čestitam Nikolini MIjušković i Nikolini Milić, kao i njihovom treneru Javanu Bandin, na osvojenim zlatnim medaljama na nedavno održanom Svetskom prvenstvu za juniore i mladje seniore. I njih dve, verujem, dosta doprinose interesovanju za kanu kod nas. U našem klubu za sada ima šest kanuistkinja i verujem da će se taj broj još više povećati. Naravno želja mi je da se napravi grupa za koje će postojati sistem rada iz kojeg će proizići rezultat. Jer kako sam rekao, problem je kada je neko jedini i sam.

Da li će do Državnog prvenstva biti spremne da se takmiče?

Za državno planiramo da veslaju svih šest devojaka, ako organizator državnog uvede neograničen broj prijava za kanuistkinje iz jednog kluba. Iskreno se nadam da će biti tako kad već nema po kategorijama.

Koliko Vam olakšava u radu sa decom to što ste donedavno bili takmičar?

Olakšava mi dosta, jer kada kleknem u kanu vizuelno im prikažem to što sam teoretski objašnjavao. Što dosta olakšava I ubrzava proces učenja.

Kako izgleda kad na takmičenje odete sa preko 50 klinaca?

Iskreno pravo je uživanje voditi decu na takmičenje. Svakim putovanjem i takmičenjem postaju bliski jedni drugima i pravo je uživnje gledati ih kako se druže, bodre jedni druge, kako se raduju pobedama i medaljama i kao neizostavni deo sporta kako teše jedni druge nakon “lošijeg rezultata”.

Trinaestogodišnji Luka Manjenčić, jedan je od najuspešnijih takmičara koji su nastupili u okviru Mini kajak lige. Ističe da mu je najteže bilo u poslednjem kolu, ali će ga pamtiti i po nečem posebnom:

Cele sezone, glavni konkurent mi je bio Damir Ikić iz „Tarketa“, ova poslednja trka je bila neizvesna do kraja, Damir je pobedio, ali čestitke koje smo jedan drugom uputili posle trke i naš sportski zagrljaj nikad neću zaboraviti. Sad nas čeka Državno, spremam se najbolje što mogu, malo smo pojačali tempo, slušam savete trenera i nadam se da ću biti prvi.

Najuspešniji takmičar Lige pionira je takmičar „Zorke“, Vuk Miletić, koji je bio nepobediv i trkama jednoseda (1000m), ali i u trkama dvoseda (500m) sa partnerom Bojanom Delibašićem.

Prezadovoljan sam kako sam izveslao ovu sezonu, ali za mene tek predstoje izazovi. Želim da dam svoj maksimum na Državnom prvenstvu, ali i da pokušam da izborim odlazak na Olimpijske nade u Račice, što bi za mene bio veliki uspeh, jer ja sam pionir, a na ovo takmičenje odlaze kadeti i juniori. Uskoro odlazim u Rumu na kamp sa ovim takmičarima i daću sve od sebe da i tamo ponovim rezultate koje sam imao tokom Lige, ali i na Otvorenom prvesntvu Vojvodine.

Jovana Kokanović, ima 12 godina, kajak je počela da trenira pre mesec i po dana, ali uspeh nije izostao. Koliko su ova deca posvećena sportu, pokazuje i to što je Jovana svoj rođendan proslavila na takmičenju, a najlepši poklon, bila je medelja iz dvoseda sa Janom Gojković.

Redovno sam dovodila brata na treninge i odlučila sam da probam, iako sam se već 3 godine bavila atletikom. I tako je kajak pobedio kraljicu sportova.  Činjenica je da je naporno, naeophodni su disciplina i rad, ali treneri su izuzetno korektni, pažljivo prate naš rad i dovoljno je da pratite njihove savete kako biste napredovali. Ovaj sport mi je doneo i mnogo prijatelja, putujemo na takmičenja, družimo se, tu smo da pomognemo jedni drugima kad ima treme, a ima je. To je valjda normalno, ali sve je dobro dok je to ona pozitivna trema koja nam daje želju da budemo još bolji i da na trci damo sve od sebe.

U Kajak kanu klubu „Zorka“ trenutno je sve podređeno Državnom prvenstvu koje će se održati početkom septembra. Cilj im je da izadju u najjačem sastavu i da devojke i momci daju svoj maksimum, a uspeh neće izostati.

 

Piše: Daliborka Delibašić