Jovana Jovović: Kad si trener razmišljaš i kako se takmičarke osećaju

Pred kraj prošle godine najavile su pauzu za odmor, ali jedan slučajan odlazak na bazene SC “Milan Gale Muškatirović” 3.januara nam je pokazao da to i nije baš tako. Zamolili smo ih za par minuta razgovora. Hteli smo da im zamerimo što su nas ‘’obmanule’’ ali njihov osmeh nas je razoružao. Neko bi pomislio da trening nije počeo u 8h i trajao oko 3h, da napolju nije -15, da Novogodišnji praznici nisu u punom jeku.

Elem da se vratimo temi, a to je takmičenje Christmas Prize 2016. U Pragu. Održava se svake godine pred kraj kalendarske godine. Ovog puta je bilo 35.jubilarno. Učestvovali su klubovi i reprezentacije iz 15 zemalja (Belorusija, Mađarska, Finska, Švedska, Litvanija, Austrija, Poljska, Japan, Švajcarska, Rusija, USA, Turska, Slovačka, Češka i Srbija). Takmičenje je bilo za kategorije kadeta i seniora. Najbolji plasman u kategoriji seniora je zauzela Austrija, a u kategoriji kadeta reprezentacija Japana.

Učešće KUSP 25.maj na ovom takmičenju je bio povod za razgovor sa trenerom kluba Jovanom Jovović.

 

  1. Trenutno si najmalđi trener u klubu, šta to znači?

Da, trener sam tek pola godine i uživam u tome. To je svakako novo iskustvo, ali i izazov. Tek sam počela i još uvek imam dosta toga da naučim, ali učim od najboljih trenera.

 

  1. Iza tebe je veliko iskustvo sinhrone plivačice?

Recimo da može tako da se kaže, ja više volim da kažem da imam šarenoliko iskustvo stečeno treninarenjem u više klubova. Profesionalni deo karijere sam započela kao član Reprezentacije 2007. godine, a 2012. sam potpisala ugovor sa Olimpijskim komitetom Srbije. Najveće dostignuće mi je ućešće na Svetskom juniorskom prvenstvu.

 

  1. Dolaziš iz sportske porodice?

Da, uz roditelje koji se aktivno bave sportom i danas, od malih nogu sam bila upućena u celu tu priču i atmosferu. Zbog prirode posla mojih roditelja dosta smo se selili, tako da sam imala priliku da treniram po različitim sistemima i principima, odatle to ‘’moje veliko’’ iskustvo.

 

  1. Prvi put si kao trener učestvovala na takmičenju u Pragu, kako ti je to izgledalo iz novog ugla?

Naporno je. Ima više obaveza nego kao kad si takmičar. O mnogo više detalja moraš da brineš počev od tehničkih stvari oko prevoza, smeštaja, prijava za takmičenje, ali i onih drugih, a meni jednako važnih, a to je da u svakom trenutku imaš uvid u to kako se takmičarke osećaju, da li su gladne, da li im je hladno i tome slično.

 

  1. Kako je došlo do toga da ideš baš ti?

Igrom slučaja. Glavni trener je morao da se odazove pozivu Reprezentacije, pa sam ja izvukla najkraći štapić. Šalim se, paralelno se dešavalo više takmičenja na različitim lokacijama, pa smo morali da se podelimo.

  1. Kako si zadovoljna rezultatima?

Prezadovoljna sam. Išlo je 5 devojkala: Jana Počuča, Nina Šišović, Tara Pudar iz kategorije kadeta, a iz kategorije seniora Nevena Dimitrijević i Snežana Majstorović. Bile su odlične. Ovo je najveće takmičenje klubova u Evropi. Treba uzeti u obzir da je bilo 250 učesnica, konkurencija je bila dosta jaka, Naše devojke su uvek bile u prvoj polovini ili prvoj trećini po plasmanu, a one nemaju često priliku da putuju, ne zato što nisu dobre nego iz finansijskih razloga. Troškovi putovanja i takmičenja idu na teret roditelja, a svako inostrano takmičenje je značajno za dalji napredak. Kad se sve sabere i oduzme, pokazale su se u najboljem svetlu.

 

  1. Koliko je uobičajeno da trener uđe u bazen tokom treninga, devojke su nam odale da ti to praktikuješ?

Nije česta pojava, ali meni koja sam prestala da treniram pre godinu dana prija. Ostajem u formi, ali mogu na licu mesta da vidim šta se dešava. Spojila sam lepo i korisno, bar se nadam. Smatram da ne postoji ništa bolje nego kad trener pokaže nešto u vodi tj. praktično, kada može odmah da ispravi grešku.

  1. Planovi za budućnost?

Pre svega želim da se što duže bavim ovim sportom, zato sam i odlučila da se vratim makar kao trener. Pored toga bih želela da budem diplomata, na prvi pogled ove dve oblasti možda nemaju dodirnih tačaka, ali ja ću ih povezati već nekako. Naravno pre svega toga moram da završim fakultet koji sam počela i za sada mi dobro ide.

 

Ideja nam je bila da razgovaramo i sa devojkama, ali smo odustali kada su nam rekle da one sa treninga koji su upravo završile sa klubom, žure na trening sa Reprezentacijom. Dogovorilili smo se da se vidimo uskoro kako bismo i od njih čuli utiske, ali i ispratili njihov rad u okviru Reprezentacije.

 

 

Olja Veselinović