Jana Radović, osmogodišnja munja

Prvu medalju osvojila je samo sa 9 meseci… Kako kaže, bila bi prva, ali su je uplašili navijači… Jer nije lako učestvovati u “puzećoj trci beba”… Jana Radović, ima 8 godina, ide u drugi razred OŠ „Prva vojvodjanska brigada” u Novom Sadu. Najbolje drugarice su joj Milana , Anita i Ana, njen najbolji drug se zove Vuk, živi preko puta njenog stana I sa njim se zna od malecnih nogu. Nema simpatiju, po dvorištu se najčešće igra “vije”, a omiljeni predmet u školi joj je fizičko. To je ono što Jana misli da drugi treba da znaju o njoj. Ono na šta mi želimo da vam skrenemo pažnju je da Jana u dalj skače 3.48m, a 60m istrči za 10.02sec! Imali smo čast da svoj prvi intervju, ova mlada atletičarka da baš za SportJunior.

Kako si saznala da si tako brza i da tako dobro skačeš?

Kada sam imala 2 i po 5 upisali su me u Školicu sporta kod Dragane Levnajić .Tamo je trenirao moj brat Dača i pošto sam stalno dolazila sa njim, primili su i mene. Posle dve godine ona je videla da sam mnogo brza i rekla je mojim roditeljima da me upisu u AK Vojvodina. Tamo sam već pune tri godine.

Koliko puta nedeljno treniraš i ima li nešto što teško pada na treninzima?

Treniram tri puta nedeljno. Na treningu nema stvari koja mi je teška jer sve volim i uživam. Najviše volim kada se medjusobno takmičimo i kada skačemo u pesak, jako volimo da se blesavimo na sundjeru za skok u vis. Osim trčanja i skoka u pesak radimo i druge stvari, bacamo medicinku, bacamo vortex, preskačemo prepone i puno drugih zanimljivih stvari.

Ko ti je najverniji navijač?

Najviše navijaju moj brat Danilo i mlađa sestra Jovana Poka, koja takođe trenira sa mnom.

Da li je trener strog ili ume da bude popustljiv?

Kada sam došla u AK Vojvodina, prvo sam trenirala kod Đoleta (Đorđe Radovanović). On se mnogo šali i smeje sa nama, ali voli i da radimo. Kasnije sam prešla kod Mirka (Mirko Krtinić). On je super, puno radimo i daje nam savete kako da najbolje nešto odradimo i na šta da obratimo pažnju.Volimo da ga gnjavimo kad idemo na putovanje autobusom na neko takmičenje. Onda on kao pobegne od nas. Puno se šalimo i smejemo.

Imaš li tremu pred start trke ili pre skoka?

Imam tremu, plašim se da se ne sapletem i da ne prestupim. Ali to prevazidjem tako što čekam i slušam samo pucanj startnog pištolja i onda je sve lako. Pre skoka  mislim kako će sve biti lepo i kako ću uzeti zlato.

Ko ti prvi čestita na uspehu?

Prva mi  čestita sestra Poka jer je ona uvek negde dole blizu staze. Mama, tata i Dača su na tribinama.

Koja medalja ti je najdraža?

Najdraža medalja mi je sa Jesenjeg krosa Partizana koji je održan u Beogradu. Tu sam osvojila zlaznu medalju i trofej.

Imaš li idola medju atletičarima?

Imam idole, to su Husein Bolt i Ivana Španović. Želim da budem brza kao on i da skočim dalje od Ivane.

Da li su tvoji drugari ponosni na tvoje uspehe i da li i oni kad vide koliko je lepo to čime se ti baviš žele da treniraju atletiku?

Moji drugari znaju da treniram atletiku i ja svaku medalju odnesem u školu da im pokažem. Čestitaju mi i dobijem aplauz. Atletika je divan sport i ja uzivam dok treniram .Pozvala bi svu decu da nesto treniraju jer je sport jako jep.

Za sada, sa svojih 8 godina, Jana je osvojila 15 medalja. 13 zlatnih, 1 srebrnu i 1 bronzanu. Redakcija SportJuniora će i dalje navijati za nju i sigurni smo, da ćemo zajedno, izbrojati još puno najsjajnijih odličja!

Daliborka Delibašić