Elzan Bibić – reprezentativac i rekorder sa Pešterske visoravni

Elzan Bibić odvojio je vreme za SportJunior veče pred polazak na SPAR Evropsko prvenstvo u krosu, koje se ove godine održavalo u italijanskom gradu Čia. Juniorski rekorder Srbije na 800, 1500 i 5000 metara, Elzan Bibić bio je jedini naš predstavnik i u juniorskoj konkurenciji u trci na 6 150m, zauzeo 28.mesto, od ukupno 95 takmičara, sa rezultatom17:55. 

Sigurno su te već do sada pitali, ali zašto baš atletika? 

Atletika i nije bila moj prvi izbor. Kao i svi dečaci, ja sam hteo da treniram fudbal, ali nije išlo baš najbolje. Prijavio sam se za školsko takmičenje u krosu, jer su rekli da će učesnici dobiti peticu. Tamo su me prvi put primetili i pitali bi li trenirao atletiku. Došao sam na neka testiranja, ali se nisam baš dobro pokazao. Ipak trener mi je pružio šansu i počeo sam da napredujem. Mislim da ima uticaja i to što sam odrastao u selu Karajukića bunari na Pešterskoj visoravni na 1200 metara nadmorske visine i što zbog toga imam odličan kapacitet pluća.  Od početka treniram sa istim trenerom Rifatom Ziljkićem i imam puno poverenje u njega.

Kako Elzan Bibić provodi slobodno vreme i da li ga uopšte ima?

Idem u Medicinsku školu u Novom Pazaru od 7 ujutro i poslepodne imam trening. Uveče malo dohvatim knjigu, nešto pročitam… Kad se pripremam za neko takmičenje imam treninge i ujutru pa izostajem sa prva dva časa, ali se odmah posle treninga vraćam u školu. U početku me profesori nisu baš shvatali ozbiljno, kao ozbiljnog sportistu, ali kada sam počeo da nižem uspehe, imaju više razumevanja. Moja sestra bliznakinja, koja se inače ne bavi atletikom, jako mi mnogo pomaže. Nas dvoje živimo sami u Novom Pazaru i ona brine oko hrane, mog oporavka posle priprema i takmičenja, ali i da nadoknadim propušteno u školi.

Znači vas dvoje živite sami, roditelji su u selu? Kako se organizuješ?

Pa dobro je sve. Preko nedelje treniram i učim, vikendom nekad odem da posetim roditelje ili provodim vreme sa društvom. Bitno mi je da imam uspeh i u sportu i u školi. Posle medicinske škole nameravam da se upišem na Fakultet za sport i fizičko obrazovanje. Valjda mi to trčanje neće biti prblem hahahah…

Za sve devojke koje čitaju ovaj tekst, da li Elzan Bibić ima devojku?

Hahahahah…. pa ne, ne u ovom trenutku…

Imam puno drugova i drugarica iz škole i iz sporta. Ostajem u kontaktu sa ostalim sportistima koje upoznajem na sportskim takmičenjima i putovanjima. Moja najbolja prijateljica i klupska drugarica je Amela Terzić.

Da li misliš da imaš podršku društva i države? Imaš li želju da odeš u inostranstvo i da tamo nastaviš sportsku karijeru?

Podršku imam zaista… i podršku kluba i atletskog saveza. Sad su polako počele i da stižu neke sportske stipendije. Što se tiče inostranstva, ovo je neki period kada sportiste pozivaju, najčešće sa stranih fakulteta. Ja nemam želju da odem, da napustim roditelje i ljude koji me podržavaju. Želim da se takmičim za svoju zemlju, a nadam se i u nekoj budućnosti nastupu na Olimpijadi.

Jesi li si nekada želeo da odustaneš, da kažeš ma dosta mi je i atletike i sporta?

Svaki sportista ima takve trenutke. Bitno je da je sportista psihički stabilan i da može to da prevaziđe i vrati se sportu. Bitna je, ako ne i presudna podrška porodice i ljudi oko tebe. Moja porodica je uvek bila tu za mene i moj najvći oslonac. Otac je učitelj u osnovnoj  školi koju sam pohađao i bilo je tu kazni i kod kuće i u školi…ali sada sam svestan da je sve to bilo za moje dobro.

Znamo da držiš dosta rekorda u različitim dužinama. Koji su tvoji lični rekordi?

Ima ih dosta:

800m-1:51. 16

1500m-3:47. 46

3000m-8:01. 92

5000m-13:51. 40

Ipak očekujem da će se i ta vremena popravljati u budućnosti. S obzirom da sada prelazim u starije juniore, svoje rekorde iz ranijeg perioda ostavljam budućim juniorima da ih ruše i da budu bolji.

Poslednju trku ove godine trčim u Austriji 31.12. Ako budem prvi, neću proslavljati samo Novu Godinu.