Darko Pančev: Raspadom Jugoslavije, raspao se i čitav sistem

Legenda jugoslovenskog fudbala i igrač koji je Crvenoj zvezdi doneo titulu Kupa evropskog šampiona, golom sa bele tačke u Bariju, Darko Pančev, savetovao je mlade igrače na prave poteze u karijeri, a rešenje vidi u dobrom radu sa njima  na početku, već na  školskim takmičenjima. Fudbaler koji je u svojoj igračkoj klupskoj karijeri osvojio sve što mnogi i danas sanjaju, u igri  ga je krasila neverovatna brzina, kojom je pravio razliku na terenu, danas, iako nije direktno ostao u fudbalu, aktivno prati aktuelna sportska dešavanja, pogotovo u njegovoj Zvezdi. U sezoni kada je sa Zvezdom pokorio Evropu, dobio je i zlatku kopačku Evrope, međutim, to priznanje njemu je uručeno 15 godina kasnije u rodnom Skoplju. Sada zasluženo uživa, u krugu  porodice, u Makedoniji. O počecima, greškama, tremi i Zvezdi, vaš Darko Pančev.

 

Kako je izgledao Vas fudbalski početak I da li može da se uporedi sa sadašnjim počecima?

Moj početak je vezan za Vardar gde sam dostigao svoju fudbalsku zrelost,da bih nastavio u velikoj Zvezdi gde sam postigao svoje najveće rezultate,a završio u nekoliko klubova u inostranstvu gde sam otišao da zaradim za miran život.

 

Treneri ,već sa prvim fudbalskim koracima određuju poziciju u timu, da li kasnije to uglavnom ostane tako I kako je bilo u Vašem slučaju?

U mom slučaju,na samom početku,moji treneri Zlatko Ilievski I Kiril Dojčinovski u pionirima Vardara su mi odmah rekli da ću igrati napred da bih davao golove.Inače,ima igrača koji mogu da igraju I na više pozicija,a to zavisi I od karaktera samog igrača.

 

Koliko procenata čini talenat, a koliko rad I upornost?

Uobičajeno je da se kaže da je 10 posto talenat,a 90 posto rad, ja se ne slažem sa tim,jer smatram da bi neko bio veliki igrač mora da ima mnogo veći procenat talenta,a svakako da je veliki rad I napor vrlo bitan u svemu tome.

Kako je došlo do Vašeg prelaska iz Zvezde u Inter I da li je to bio pravi potez?Jednom ste izjavili da je to možda bila greška, vodeći se time,kako biste savetovali mlađe igrače na početku karijere?

Svakako da je bila greška obzirom da  su me tražili mnogo bolji klubovi u to vreme.Ali znate kako, kad igrate u najboljem timu Evrope I sveta ne razmišljate tada da možete imati takvih problema.Svakako današnji igrači koji se reše da promene sredinu I odu u inostranstvo,trebalo bi dobro da razmisle  I vide da li ekipa u koju bi išao odgovara njemu samom.

 

Da li medju sadašnjim igračima bivše Jugoslavije  vidite nekog ko podseća na Vas,da li smatrate nekoga svojim naslednikom?

Svaki igrač je priča za sebe I poseduje određene karakteristike.Nema nešto mnogo velikog izbora danas kada su gol igrači u pitanju,možda Džeko,Mitrović I možda još neko.

 

Mnogi igrači iz Vašeg perioda su u upravama klubova ili pored terena,međutim,današnja omladina daje prednost kafanama I splavovima.Kako ih vratiti na pravi put I usmeriti, šta im je činiti nakon kraja igračke karijere?

Kako se raspala Jugoslavija,tako se raspao I jedan sistem koji je odlično funkcionisao za sve ovo što ste vi rekli.Sve je manje dece na školskim terenima,sve manje igraju između sebe I to je jedan veliki hendikep za sport.Mislim da treba da se sedne I da se napravi jedan ozbiljan državni projekat u interesu svega ovoga.

 

Kako decu vratiti na teren daleko od poroka?

Kao što sam rekao,treba početi već od školskih dana,a svakako veliku ulogu treba da odigraju roditelji koji treba da provode više vremena sa svojom decom.

Prilikom izvođenja legendarnog penala,kako ste vec par puta izjavili,imali ste tremu po prvi put u životu.Koliko je bitno osloboditi se treme još u mlađim kategorijama?

Trema sama dolazi u zavisnosti od tog momenta koliko je to nešto važno ili nije.Trema ne može da se iskoreni,jer je to sastavni deo svakog normalnog čoveka.Kada igrač stekne više iskustva samim tim I lakše kontroliše tremu.

 

Da li ste mišljenja da je regionalna liga spas za Balkanski fudbal I koliko je ista važna za mlade?

Ja sam jedan od početnika koji je pričao o ovome još pre više od 15 godina.Još uvek smatram da možemo da podignemo kvalitet na ovim prostorima jedino ako se takmičimo izmedju sebe.Sve drugo je zavaravanje I zadovoljavanje nekih momentalnih I unutrašnjih situacija po onoj staroj izreci “Bolje prvi u selu nego zadnji u gradu”.

Kada ste bili na početku karijere,da li ste razmišljali o odustajanju I ako jeste šta Vas je sprečilo u tome?

Ne, zaista nikad nisam bio u takvoj situaciji niti razmišljao o tome.

Da krećete opet iz početka,šta biste promenili u Vašoj karijeri?

Apsolutno ništa,verovatno bih samo malo bolje razmislio gde bih išao u inostranstvo,ništa više.

Nakon bogate I uspešne karijere šta biste savetovali  mladim sportistima,ali I njihovim roditeljima?

Pošto su danas puno promenjeni uslovi za odlazak u inostranstvo,mnogi roditelji I igrači žure da odu što pre negde.Ja smatram da je bolje da u svom klubu odigraju 6-7 kvalitetnih godina,steknu iskustvo I opet će imati dosta vremena da odu negde I da zarade.

I posle toliko godina Vi ste u srcu cele Srbije, šta možete da poručite citaocima naseg sajta SportJunior.rs?

Pozdravljam sve vaše čitaoce,a posebno moje Zvezdase I želim da im poručim da će ponovo doći dani kada će Zvezda biti na onim visinama gde joj je I mesto.

 

Fotografije: Privatna arhiva