Adrenalin, brzina, kajak, divlje vode i Atanas Nikolovski

Pisali smo do sada o kajaku, ali ne i o kajaku na divljim vodama…Kajak na divljim vodama je uzbudljiv, atraktivan sport, u kome se sportisti takmiče na brzim, tekućim vodama. Od disciplina na brzim vodama imamo slalom i spust. Od 1972. godine je olimpijska disciplina. Slalomske trke se održavaju na distancama od 300 – 500 metara gde takmičari moraju da prodju kroz 25 nizvodnih ili uzvodnih kapija za što kraće vreme , a da pritom ne zarade kaznene poene u vidu dodatnog vremena. 

U želji da vam predstavimo ovaj sport što bolje, čast nam je što će o tome govoriti neko ko je 16 godina za redom bio seniorski državni prvak Makedonije, takodje učesnik brojnih evropskih i svetskih takmičenja i bio sedmi na svetu 2010. godine. Pet puta je pobedio na Internacionalnom Ilindenskom kajak slalomu IKAS, bio 11-ti na Svetskom kupu za seniore…ima još dosta toga što je ovaj momak postigao, a vredi spomenuti da je i jedan od onih koji opravdavaju tvrdnje da su sportisti redovno učesnici humanitarnih akcija pa je tako uspeo da pobedi u makedonskom serijalu  “Ples sa zvezdama”  i sav novac je otišao u humanitarne svrhe. Nekadašnji olimpijac , Atanas Nikolovski , odgovoriće na naša pitanja vezana za kajak na divljim vodama.

Kako se u vama rodila ljubav prema kajaku? Ispričajte nešto vezano za vaše početke…

Kao kod većine sportista, ljubav je krenula iz porodice, tako je i u mom slučaju. Moj otac je bio kajakaš još u Jugoslaviji i deo kajakaškog kluba tadašnjeg „Moše Pijade“, sada „Ilinden 90“ iz Skoplja. Ne sećam se kada sam prvi put seo u kajak, ali se zato sećam svoje prve trke… to je bilo 1987. godine sa mojih 8 godina, Republičko prvenstvo Makedonije na Vardaru gde smo bili treći u disciplini C2 spust. Tada sam bio baš mali, dete koje je htelo svašta da proba, ne samo kajak, nego i hokej , fudbal i skijanje… tako da sam se do svoje 16-te godine uporedo takmičio u skijanju i kajaku i bio u oba sporta u reprezentaciji i kombinovao se nekako. Na kraju, verovatno je tatina ljubav prema kajaku prevagnula na tu stranu i možda mi je tako i bilo dosta lakše,  jer sam već imao trenera.

Kajak slalom je jako uzbudljiv sport u kom sportisti treniraju i takmiče se na brzim tekućim vodama. Da li deca koja tek počinju imaju strah od toga?

Reke su jako privlačne za svakoga, a ljudi koji vole adrenalinske sportove budu jako uzbudjeni. Kajak je specifičan sport,  jer se dešava na nestabilnoj podlozi-vodi, a I sam kajak nije stabilan pa bi zato svako dete koje počinje trebalo da zna da pliva. Iako je u kajak slalomu svako opremljen samospasom, trebalo bi dobro da se snalazi u vodi. Deca se uglavnom ne plaše, nemaju strah, ali mi treneri im moramo objasniti da u tome moraju biti jako pažljivi. Na početku deca uče razne tehnike, prvo kako u nekim situacijama da izadju iz kajaka, a nakon nekog vremena uče i eskimontiranje, odnosno kada bi se prevrnuli kako da se vrate na površinu,a da ne izlaze iz kajaka.

Da li kajak zahteva svakodnevno treniranje na vodi i kako se trenira u zimskom periodu?

Kajak slalom je jako specifična disciplina, ona traži puno treninga na divljoj vodi, a svaka reka je drugačija sama za sebe, naročito sada kada se prave veštačke staze po celom svetu voda je jako promenljiva i moraš imati dobar plan kako i gde bi prošao. Na treningu staza se može voziti nedelju dana pre trke, ali to ne znači da će kapije koje su bile postavljene tako biti isto postavljene i na trci. Staza se postavlja dan pred trku i jedino se sa obale može posmatrati, a to još više otežava ceo proces pripreme i trenažni proces. Ni domaća staza se ne može smatrati za domaću, jer niko ne zna do samog kraja kako će kapije tu biti postavljene… zato je trenažni proces više na slalom stazama nego na jezerima iako je i taj deo treninga potreban. U zimskom periodu, kada sam ja bio dete, nismo imali puno izbora gde bismo trenirali pa smo to radili i zimi na vodi na temperaturama oko – 6 stepeni. Sada se puno staza napravilo širom sveta, tako da kajakaši uglavnom odlaze da treniraju u toplijim krajevima, npr Australija, kako bi izbegli niske temperature u Evropi.

Koja je razlika u kajaku na brzim i mirnim vodama? Ima li razlike i u opremi i trenažnom procesu?

Iako spadaju u isti sport ja kažem da su to dva različita sveta, počevši od opreme, sam trenažni proces, pa sve do održavanja trke, mislim na terene i mesta gde se održavaju. Obe discipline spadaju pod ICF-Internacionalna kanu federaciju i obe su Olimpijske discipline. Po mom mišljenju, obe su zanimljive za gledati, slalom možda jeste uzbudljiviji, ali i sprint na kratkim stazama je zanimljiv. Kao što sam rekao na početku, trenažni proces je dosta različit, mirnovodaški (sprint)  trening je jako fizički zahtevan, a slalomski trening je više ples na vodi i možda malo interesantniji.

Da li se počinje na mirnim vodama pa se posle ide prema opredeljenju ili se može odmah početi na brzim vodama?

Svaki početak je težak, ali u kajaku je zanimljivo jer si u prirodi i vodi i svaki trening je drugačiji. Početak u kajaku nije kako svi misle-na vodi, već na suvom. Prvo se uči držanje vesla i njegovo okretanje u ruci, a onda ulaz i izlaz iz kajaka na suvom. Već na drugom treningu deca idu na vodu, normalno mirnu, nevezano da li se radi o kajaku na mirnim ili brzim vodama, pa se polako prelazi na reke koje su mirnije da bi se onda prilagodjavali na brze tekuće vode.

Jeste li imali puno odricanja da biste se posvetili ovom sportu, pogotovo kad ste postali takmičar?

Pa na početku je bilo dosta zabave i druženja, nije bilo samo kajaka, nego i fudbala i basketa… ali kada sam krenuo malo ozbiljnije nakon moje 15. godine, nije bilo baš puno vremena za druženje… onda postajete svesni da trebate iskoristiti vreme maksimalno korisno i raditi ono što je neophodno, a to je da trenirate.

Volite divlje vode… divlju prirodu… da li imate i neki hobi u kom uživate u  prirodi?

Obožavam prirodu i sportove u prirodi, zato sam odabrao kajak i volim adrenalinske sportove. Ne bih rekao da je to moj hobi, ali praktikujem  kada nisam na kajaku , surfanje i sportsko penjanje.

Bili ste na Olimpijadi  2008.godine u Pekingu i imali ste u čast da nosite zastavu svoje zemlje na otvaranju. Kakve su vam impresije iz Pekinga?

Olimpijada je priča sama za sebe, nije za džabe rečeno da je to san svakog sportiste. San mi se nije ostvario 2004. godine u Atini, malo je falilo da me razočarenje dovede do toga da se prestanem baviti kajakom, nije u pitanju bila sportska nesreća već je na OI otišao neko ko nije trebao. Na svu sreću u svemu tome, te godine sam dobio stipendiju od države sportske svetske kategorije, i bio sam plaćen da 4 godine treniram. Nije ni to bilo tako presudno koliko taj sportski inat koji me je vratio u trening i želja da opet budem najbolji i obezbedim normu za OI u Pekingu. Par dana pre polaska u Peking, Olimpijski komitet Makedonije me je obavestio da ću ja nositi zastavu svoje zemlje na otvaranju. To je bio moj san, a da nosiš zastavu svoje države je ogromna čast, to nikada neću zaboraviti. Druženje na OI je nešto predivno, čak imate priliku upoznati dosta svetskih sportista, slikati se i popričati sa zvezdama kao što su Koby Brayant itd… to je ukratko priča koja se zove OI, ali se to rečima ne može opisati već se mora doživeti.

Možete li da izdvojite najvažnije takmičenje na kom ste učestvovali ili možda najdražu medalju, priznanje?

To je teško pitanje, učestvovao sam na 10 svetskih i 12 evropskih prvenstava, ali sigurno Olimpijada u Pekingu je bila moje najvažnije takmičenje, takodje i Svetsko prvenstvo u Ljubljani 2010. godine kada sam završio na sedmom mestu, iako sam u polufinalu bio prvi. Najdraža medalja mi je ona prva iz 1987. godine… bilo ih je posle još, ali prva je uvek posebna.

Sada ste sportski direktor makedonske kajakaške federacije i tu ste da podržite neke nove generacije koje dolaze. Imaju li oni sada iste ili bolje uslove da napreduju nego kada ste vi počinjali?

Normalno, sport ide dalje, ne zaustavlja se, sada deca imaju bolje uslove i još bolje trenere. Sport je napredovao dosta, svi kajakaši iz moje generacije su sada uspešni treneri u svojim klubovima, a ja kao sportski direktor saradjujem sa njima za što bolji napredak naših kajakaša.

Više nego uspešno ste organizovali Evropsko takmičenje u maju ove godine. Kada se uporedite sa drugim zemljama kao domaćini, šta biste izdvojili kao vašu prednost ili nešto po čemu ste specifični?

Ovo je treće Evropsko prvenstvo koje se održava u Makedoniji, 2004. je bilo prvo u slalomu za seniore, zatim 2014.  za juniore i seniore do 23 godine, ove godine u spustu za seniore, a sledeće godine će biti Evropsko prvenstvo za juniore u spustu. Ja sam bio tehnički organizator 2014. i 2017. god i jako sam zadovoljan kako je sve to izgledalo, što su potvrdili i delegati ECA. Ne bih rekao da je specifična, ali naša staza na Matci u blizini Skoplja je neverovatna, u prilog tome ide da svi što su prvi put bili, žele da se opet vrate na ovu stazu.

Kakva je situacija u Makedoniji, kakva u Srbiji, a kakva u svetu? Koja zemlja prednjači po svemu vezano za kajak?

Jugoslavija je baš bila jaka u kajaku na mirnim i divljim vodama, a sada kao posebne države, Srbija je zemlja koja je u mirnim vodama svetska sila, ali je nešto slabija u divljim, tu je Makedonija jača, ali u svetskom kajaku na divljim vodama Slovenija je država koja je lider u regiji i svetu.

Vaša vizija… šta treba uraditi da bi se što više ljudi priklonilo ovom sportu?

Kajak je sport koji može biti i rekreativan, sport koji ljudi mogu sprovesti i kada odu na letovanje, a njegova dostupnost je sada bliža običnom čoveku, naročito preko raftinga, veslanja na dasci. Što se tiče profesionalnog kajaka, treba što više promocije po školama i puno raditi na tome da što više dece upoznaju ovaj adrenalinski sport.

Ivana Bojović